БЕЗ РАДИОНИЦЕ НЕМА НИ МАГИЈЕ НА ПОЗОРНИЦИ: "Новости" у сликарници Народног позоришта
КАДА је у дворишту сликарнице Народног позоришта на Гундулићевом венцу, прошлог септембра одржана прва представа на (ново)отвореној сцени "Радионица", а публика под ведрим небом уживала у модерној верзији Бизеове "Кармен" - најављена је нова ера и наговештени нови правци у раду националне театарске куће.
Ова упечатљива архитектонска целина од чије је изградње минуо пун век, током целог протеклог столећа - несметано ради не мењајући намену, по чему је простор ове сликарнице свакако јединствен у земљи, Европи, а вероватно и у свету.
- Градња је трајала од 1920. до 1922. и од тада до данас ову изузетно узбудљиву архитектонску целину је кроз све ратове и трвења, уверена сам, сачувао само вредан рад наших сликара, вајара, столара, тапетара и свих осталих који овде вредно стварају, учествујући у позоришној магији - прича управница Народног позоришта Ивана Вујић. - Управници сликарнице били су чувени сликари, пре свих велики Јован Бијелић, Милица Бабић овде је израђивала скице костима... Дотад су се костими и декор израђивали махом у Бечу, а како је позориште утемељено као један од стубова културе нове српске државе, сопствена стваралачка радионица представљала је наставак пута модерне европске Србије. Зато је њен значај величанствен, јер представља опредељење једне државе да се ослони на сопствене ствараоце, укључи своје уметнике у процес.
Сликарница је, с почетка двадесетих прошлог века, израсла на спознаји да су реквизити, декор, костим, кулисе, светло - такође, извођачи "пар екселанс", од великог значаја за стварање магије на сцени.
Данас, стотину година касније, док позориште предано и са великим поштовањем чува и одржава здање које посебним чини свакодневни рад стотину вредних уметника, мајстора и стваралаца - значај овог места препознат је и од оних који културну политику креирају и воде.
- Изузетно се радујемо и почаствовани смо што су Влада Србије и Министарство културе и информисања нашу сликарницу одабрали као један од три простора, односно здања од изузетне архитектонске, историјске и културне вредности, који ће бити реновирани - наводи Вујићева. - Постоји књижица сценографа Владимира Маренића, а у припреми је монографија поводом стогодишњице рада сликарнице, и живота овог изузетног здања.
Сама зграда је посебан раритет, културно добро и драгуљ наше архитектонске баштине, по пројекту архитекте и сликара Леонида Брајловског изграђена у бондрук техници, са видљивим костуром од греда и испунама од опеке - и једно је од ретких очуваних овако грађених здања у свету.
Осмишљено је по узору на сликарнице великих европских позоришта, као слободни објекат са двориштем за несметани улазак возила и транспорт декора. Данас, та пространост, сјајна локација на доњем Дорћолу као изузетно интересантном делу града, препоручују "Радионицу" за алтернативну сцену Народног позоришта - како унутрашњост здања, тако и двориште.
- Као трећа сцена националног театра сликарница има дубоки смисао, уметници овде могу да испробавају и играју дела из жанрова које не могу да играју на првој или другој сцени - сматра Вујићева. - До Другог светског рата постојао је "мањеж", сцена уступљена ЈДП, а од 1967. земунска сцена, данашњи "Мадленианум". Једна овако изузетна архитектонска структура, са свим слојевима наталоженим током века позоришне историје, преко је потребна највећем ансамблу у земљи, са више од три стотине уметника.
Народно позориште у будућности планира да се у овом необичном простору приказују представе и остварују нови интересантни пројекти.
- Упоредо са неговањем историје и баштине, те онога што су нам оставиле генерације великих уметника, наша кућа се развија и у новим, модерним правцима - каже управница. - Програм "Платформа" замишљен је са циљем развоја и едукације публике Народног позоришта али и младих стваралаца, који би се упознавали са баштином стварајући уједно нешто ново, уз коришћење модерних технологија. Друга линија раста и развоја којом крећемо односи се на радионице позоришних стваралаца, попут Јана Фабра, кога очекујемо на пролеће, а којима се подиже ниво квалитета представа. Програми су усмерени на омогућавање "протока свеже крви" кроз позориште, укључивање младих и упознавање публике са репертоаром, жанром, глумцима... Управо у овом простору, планирамо и једночасовно читање српских бајки, недељом, када би овде долазиле целе породице да уживају у интерпретацији Ивана Босиљчића. Публика свих генерација тада би се упознавала и са процесом израде декора и детаља које виде на сцени, те би се на тај начин о раду сликарнице едуковале читаве породице. Академија би требало да користи ово двориште и сцену за студентске представе, што би такође допринело упознавању и умрежавању младих уметника и публике.
- Као што у згради Народног позоришта имамо сале за пробе, тако овде имамо прави сликарски, вајарски атеље, столарску и друге мајсторске радионице. Овде се затвара тај велики круг Народног позоришта, чији смо сви равноправан и немерљиво важан део. Велика кућа попут Народног позоришта може, и мора, много тога да научи своју публику, једна од важних улога националне театарске куће је и она просветитељска и морамо предано да радимо на томе, уз пуно поштовање традиције и баштине али и нових и модерних технологија и знања.
БИСЕР НАШЕ БАШТИНЕ
- ОВАКАВ бисер културне баштине сведочи о томе да смо пре једног века били озбиљан народ развијене културе, морамо то поштовати и заштити здање, негујући "старе" вештине, а истовремено учећи да стварамо и уз коришћење модерних технологија. Поред сликара и вајара, каширери, столари, гвожђари, тапетари и други вредно стварају овде свакога дана и бескрајно сам поносна и захвална свакоме од њих, без чијих вредних руку не би било добре представе.
Препоручујемо
БРЕХТОВ „КАВКАСКИ КРУГ КРЕДОМ“: Студенти завршне године ФДУ играју у Народном позоришту
11. 02. 2021. у 17:33
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)