И КУСТУРИЦА И БЕЛИ КАНДИДАТИ ЗА САНУ: Одељења Српске академије наука и уметности дају предлоге за чланство
ИЗБОРНА трка за нове чланове Српске академије наука и уметности се захуктала, предлози за нове чланове стижу споља, али већ и из самих одељења.

Фото Д Миловановић, Д. Дозет, А. Станковић, В. Данилов, архива
Како "Новости" сазнају, за чланство у Одељењу за језик и књижевност САНУ предложени су режисер Емир Кустурица и песник и председник Матице српске Драган Станић. На истом списку за дописне чланове овог одељења су и универзитетски професори катедри за српски језик и књижевност: Мило Ломпар, Рајна Драгићевић, Радивоје Микић, Марко Недић, Миливој Ненин и Зорица Несторовић. Ту су и писци Радован Бели Марковић, Селимир Радуловић, Михајло Пантић, Горан Максимовић, Мирослав Максимовић и Зоран Живковић, Владан Матијевић и германиста Миодраг Лома.
Како су "Новости" раније писале, за новоформирано одељење уметности које је настало преименовањем Одељења за ликовну и музичку уметност, инстутуције изван Академије предложиле су редитеље Дејана Мијача и Горана Марковића, сценографа Миодрага Табачког... Међу кандидатима за ово одељење су и композитори Ивана Стефановић, Срђан Хофман, Зоран Ерић, Милан Михајловић, гитариста Урош Дојчиновић и теоретичарка културе Милена Драгићевић Шешић.
ПРЕДЛАГАЧИ ИЗВАН УСТАНОВЕ
ПРЕМА Статуту САНУ, предлагачи могу бити три члана САНУ, одбор САНУ који чине најмање три члана САНУ, сенати универзитета, изборна и наставно-научна већа факултета и високих војних школа, изборна и наставно-уметничка већа уметничких факултета и академија, научна већа института, те највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника. Инострани чланови се бирају на иницијативу одељења, огранака или Председништва САНУ.
За улазак у Одељење друштвених наука, а на предлог институција изван САНУ, бориће се филозоф Илија Марић, етнолог Бојан Јовановић, социолог Драгољуб Ђорђевић и демограф Мирјана Рашовић. За Одељење за математику, физику и гео-науке научно-наставно веће Машинског факултета предложило је проф. др Миодрага Спалевића.

Емир Кустурица, Фото Ж. Кнежевић
Према изборној процедури у САНУ, након што Комисија за праћење избора прегледа предлоге који су стигли од институција споља, они ће, до краја фебруара, бити достављени одељењима. Кандидате могу да предложе и три редовна члана САНУ.
Током марта и априла одељења и огранци формирају своје предлоге, а потом се сви предлози враћају на гласање одељењима, који у изборном процесу имају веома важну улогу.
Тај, први круг гласања, завршава се до краја маја, а у јуну се предлози кандидата који су добили натполовичну или двотрећинску већину на гласању у одељењима прослеђују Председништву. Потом ће, у септембру, са тим резултатима бити упозната јавност, те ће три недеље трајати рок за достављање примедби. Коначно, током октобра ће се сви чланови САНУ упознати са предлозима који су прошли гласање, а главни избори ће се одржати 4. новембра, на Изборној скупштини САНУ. По правилу, кандидати који добију двотрећинску подршку матичног одељења имају значајно веће шансе да и на Скупштини освоје потребан број гласова и тако испуне услов за чланство у САНУ.
Препоручујемо

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (3)