ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

Милош Ковачевић

09. 03. 2021. у 09:38

ОВИХ дана српски језик је поново у средишту медијске пажње. А са њиме и ћирилица. И то више посредно него непосредно.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

Фото Приватна архива

А све је почело најавом председника Србије Александра Вучића да ће уџбенике из националних предмета - српског језика, историје и географије - правити држава, јер је то од стратешке важности за земљу која држи до себе, својих духовних темеља и своје будућности. Након састанка с министром просвете Бранком Ружићем, на коме је договорено да се крене у реализацију те идеје, председник Вучић је истакао да је "Србија слободна и независна земља и управо због тога ови најзначајнији уџбеници морају да буду део српског издаваштва и посао од највишег јавног интереса".

Сви ти уџбеници, логично би било очекивати, биће штампани на српском књижевном (стандардном) језику и на ћирилици. Зар у то треба сумњати? Зар на то закон не обавезује? Нажалост, не обавезује. Таква очекивања, наиме, немају упориште у важећем Закону о службеној употреби језика и писма у Републици Србији. По том закону, који је донесен још 1991. године, службена употреба српског језика и ћирилице не односи се уопште на наставу на било ком нивоу образовања (од предшколског до високошколског), али ни на књиге, новине, радио или телевизију. Тиме се чак и не исцрпљују сви домени комуницирања на које се не односи законска службена употреба српског књижевног (стандардног) језика и ћириличког писма, коју прописује и Устав Републике Србије у свом 10. члану. Проблем је, наиме, у томе што Устав не прописује шта потпада, а шта не потпада под службену употребу језика и писма, него то чини Закон о службеној употреби језика и писма. Тај закон из 1991. године у делу који се односи на мањинске језике мењан је досад чак шест пута (последњи пут у мају 2018. године), док у делу који се односи на српски језик и његово основно писмо ћирилицу - није промењена ни једна једина тачка. У том је закону службена употреба српскога језика и ћирилице мотивацијски повезана са термином "државна служба", тако да се односи само на рад државних органа и организација, чиме се из службене употребе искључује чак и употреба језика и писма у васпитно-образовном систему. Такво сужено значење термина "службена употреба" у Србији је остало из Титов(ск)ог времена, и то под не малом хрватском "присилом", с циљем да се што лакше осамостали тзв. хрватски језик и обезбеди примат латинице над ћирилицом (о чему опширно пишем у књизи: "Борба за ћирилицу и српски језик", Андрићград, 2018).

Будући да се све што не потпада под тако схваћену "службену употребу" одређује позивањем на овај Закон, створена је парадоксална ситуација - да је Закон из 1991. године практично надређен Уставу из 2006. године. Зато је одавно било неопходно тај Закон усагласити с Уставом, што је пре свега подразумевало проширење домена службене употребе језика и писма. И, заиста, Министарство културе и информисања у сарадњи с Одбором за стандардизацију српског језика направило је текст измена и допуна тога закона још 2017. године. У њему је сфера службене употребе језика и писма проширена и јасно дефинисана, јер је везана за сферу употребе самог књижевног или стандардног језика српског: службена употреба је обавезна где и употреба српског књижевног (стандардног) језика.

С обзиром на то у каквом су стању српски језик и ћирилица, и да је то стање из дана у дан све теже, а постојећи закон није усаглашен са важећим Уставом, логично је било очекивати да ће Измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма добити подршку Владе и отићи у скупштинску процедуру. У прилог том очекивању биле су неретке најаве председника Србије Александра Вучића о неопходности очувања и заштите српског језика и ћирилице као темељних идентитетских критеријума.

Фото Илустрација Горан Дивац

Подсетимо се само неких председникових најава и обећања по правилу даваних на сусретима са Србима из региона (најчешће из Републике Српске и Црне Горе). Тако је он 4. 8. 2017. обећао "доношење документа којим ће се штитити српски језик, култура и историја". Тај документ назван је Декларацијом о опстанку српског народа, а касније преименован у Декларацију о очувању српског језика. Више пута најављено, усвајање те декларације никад није остварено, због тога што је, како је сам председник образложио, он желео "да добије ширу међународну подршку, а не ширу међународну осуду". Он је и 20. 6. 2018. посебно истакао потребу "заједничког рада у области заштите језика, културе и националног писма", док је 28. 6. 2019. најавио "да ће се у будућности посебно радити на очувању српског језика и ћириличког писма". Слично је поновио и 16. 5. 2020. истакавши да је "обавеза наше државе чување националног и верског идентитета, српског језика и ћириличког писма". На састанку одржаном у Бањалуци 23. 7. 2020. године челници Србије и Републике Српске договорили су се да заједнички израде закон о заштити ћирилице и српског језика. Вучић је нагласио да треба да тај закон "у идентичним текстовима усвојимо у оба парламента како бисмо дали допринос јачању улоге и значаја нашег језика и писма.

Измене закона чаме у фиоци

Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица, већ годинама чекају да буду усвојене.

Предлог измена урадило је Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. У предлогу стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...

"Новости" су покушавале да дођу до одговора - због чега овај пропис чами у фиоци, али надлежне институције остајале су неме на сва наша питања.

То је природно и то је наше право и немамо намере да оклевамо у томе. (...) Никоме нећемо бранити употребу другог писма, и латиница је наша, али ћирилицу желимо посебно да заштитимо и сачувамо". Реализације те идеје, међутим, нема на видику.

Није ли време да се ове две идеје председника Вучића уједине - да се заједно са изменама и допунама закона о уџбеницима у процедуру ставе и предложене Измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, које су, неразумно, пуне три године запретане негде у фиокама Владе Србије. Или ће и иницијатива о уџбеницима доживети вишепутно поновљену иницијативу о нужности законске заштите српског језика и ћирилице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (0)

„ТАЈАНСТВЕНИ ДЕДА МРАЗ“ ОБРАДОВАО МАЛИШАНЕ: Фондација Mozzart поделила пакетиће деци из осетљивих група