СВИ СМО РОБОТИ ПРАВИЛА: Анђелика Симић, уочи вечерашње премијере Хандкеовог "Каспара" у ЈДП
ПРВА драма нобеловца Петера Хандека изведена у Европи, "Каспар", вечерас ће премијерно бити одиграна на сцени Југословенског драмског, у режији Милоша Лолића.

Фото Н. Бабић
Овај комад (1968.) донео је писцу међународни углед и врло брзо сврстан у једно од најважнијих дела послератне немачке књижевности.
Прича је инспирисана Каспаром Хаусером који је одрастао у мрачној рупи. Са седамнаест година залутао је у неки немачки град, знајући само једну реченицу. Када је "откривен", постао је атракција као човек одрастао без језика и спољних утицаја, "табула раза" на којој су друштво и његови научници могли да пишу некажњено.
- Реч је о младом човеку, остављеном с поруком у којој је писало само његово име и презиме. Није знао ни да говори ни да хода. Тек када је пронађен, почела је његова социјализација. Текст је прилично апстрактан, могла бих да га назовем и драмом апсурда - објашњава глумица Анђелика Симић.
- Улога ми је необична, као и цела представа. Иза нас је, свакако, процес за памћење. Остварила ми се и велика професионална жеља да се са редитељем Милошем Лолићем сретнем на позорници.

Фото Приватна архива
Како каже, припремајући представу са редитељем су прошли кроз важну фазу рада у којој су гледали филмове, уз сјајна Лолићева предавања о писцу, теми комада и мита. У свеопштим "неусловима" имали су одличне услове за рад, пуно времена и сцену само за себе.
- Пронашли смо и усвојили наш језик представе. У поднаслову би могло да стоји и "Драма о Каспару и овима око њега". Миодраг Драгичевић је маестралан у улози Каспара, а ми сви остали представљамо тај околни свет који је, заправо, одраз данашњег времена. У бити приче је питање - шта човек изгуби кад се укључи у друштво и пристане да буде као сви остали, а шта добија. Каспар је аутентичан у својој људској изворности. Али, након што други успеју да га "ољуде", тај извор полако нестаје. Видимо како сви постајемо мали роботи друштвених правила и начела. Прича о Каспару је само повод, који писац даље не разрађује у свом комаду. Не знамо много о главном јунаку, окруженом "шаптачима".
УМЕТНИЧКА ЕКИПА
У ПРЕДСТАВИ играју: Миодраг Драгичевић (у улози Каспара), Никола Ракочевић, Анђелика Симић, Сања Марковић, Петар Бенчина/Радован Вујовић и Милош Самолов. Драматург је Периша Перишић, сценограф Јасмина Холбус, костимограф Мариа Марковић Милојев, композитор Невена Глушица, а за сценски говор је била задужена Љиљана Мркић Поповић.
Њихови гласови долазе из звучника, али у нашој представи сви смо на сцени.
У матичном театру, Југословенском драмском, наша саговорница тренутно игра и у насловима "Хотел Слободан промет", "Селестина" и "Краљ Бетајнове". Када је о писцу комада, нобеловцу Хандкеу реч, Анђелика Симић каже:
- Кад се изговори његово име, одмах се помисли "наш човек". Веома је значајно имати га на сцени, верујем, поготово овај комад. Све ми је у "Каспару" позоришно узбудљиво, инспиративно и занимљиво. Диван глумачки изазов. Уосталом, био је то мој први утисак после прочитаног текса. Хандке има свакако шири значај од позоришног ангажмана, али је мени баш тај сегмент посебно узбудљив.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (1)