КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина
У ИЗДАЊУ Музеја Крајине недавно је публикована књига "Врело-Шаркамен код Неготина тетрархијска резиденција Максимина Даје", чији су аутори Гордан Јањић, Софија Петковић и Игор Бјелић.
Књига о локалитету који још интригира стручну јавност својим необичним архитектонским решењима и тајном која чека да буде откривена, води читаоце кроз трагања археолога за разлозима за изградњу царске палате на тешко приступачном терену шаркаменског Врела, али и резултате дугогодишњих археолошких истраживања ових простора.
Иако је ово налазиште било познато још од 1889. када га је први пут забележио Феликс Каниц, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947, "Врело" се први пут истраживало 1975, а интензивније тек од 1994. па до 2003. После десетогодишње паузе истраживања су настављена 2013. и од тада су редовна.
- Монографија је настала као идеја нас троје аутора, који смо и учесници и реализатори пројекта "Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција", да на једном меступредставимо оно најзначајније што је до сада урађено на овом локалитету - каже Гордан Јањић, координатор на пројекту "Врело-Шаркамен", археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.
Када је крајем 19. века аустроугарски истраживач Феликс Каниц у Шаркамену код Неготина пронашао остатке римског утврђења нико није ни слутио да је баш ту у шаркаменским брдима, далеко од свих путева, један царски император градио себи палату с краја трећег и почетка четвртог века.
Изненађење је било још и веће када је 1996. у средишту крипте маузолеја откривена гробна јама са остацима кремиране особе, а у ниши поред и сет женског златног накита. Баш са тог места се мајка императора Максимина Даје, чији је брат Галерије у свом родном месту подигао Феликс Ромулијану, царску палату, (једини археолошки локалитет у Србији који се налази на Унесковој листи светске баштине), уздигла међу богове.
- Ово је јединствени случај на територији читавог Римског царства да су у царском маузолеју сачувани остеолошки остаци покојника и гробни налази и то у виду личног накита члана царске породице - подсећа Јањић.
АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ
ШАРКАМЕН је у свему један архитектонски драгуљ, истичу археолози, потпуно јединствен. Његови бедеми су дебљи и масивнији од гамзиградских. На Феликс Ромулијани је ширина бедема два и по метра, на Врелу три и по.
Археолошке радове које археолози др Софија Петковић, научни сарадник Археолошког института у Београду, и Гордан Јањић континуирано спроводе на "Врелу", последњих година прати и конзервација.
- Суштина је да археолошка истраживања прате конзерваторско-рестаураторске радове јер ће тиме и бити остварен циљ Музеја Крајине да на прави начин презентује светски вредну културну баштину, једну од ретких царских палата ван Рима, а дефинитивно и једини царски маузолеј ван Рима са сетом царског златног накита. Мени је као Неготинцу жеља да имамо добру презентацију културног наслеђа да би неко ко дође то могао да види - каже Јањић.
Препоручујемо
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (0)