ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Шта би дао да си на мом месту?
КАКО публика у Београдском драмском позоришту гледа на Великој сцени и оне представе, које би се, иначе, играле на Малој, промакне, повремено, чуђење због недовољног репертоарског значаја понеког новог наслова.
Новости
Представу "Дан када ја..." савременог немачког аутора Р. Шимелпфенига (превод Бојана Денић) редитељка Тара Манић је поставила у сложеној, вишепланској сценографији (Селена Орб, која је била и костимограф), неочекиванеј за Малу сцену БДП, стварајући простор за много мање сложену игру...
Одједном, родитељи у основној породици, на радост близанаца, добијају двојнике! Уместо зачудности, метафизике апсурда, тон представе је био некако претежно кабаретски. Проблем је што апсурд не ми смео да подразумева иронију, то га своди на виц и осиромашује му универзалност поруке (овде би она била - немогућност промене).
Актери Шимпелпфенигове игре, која се одвија углавном у приповедању у трећем лицу једнине, очеви (Иван Томић и Даниел Сич), мајке (Ивана Николић и Наташа Марковић), близанци (Слађана Влајовић и Иван Зарић), успешно су савладали препреку говорења текста, који би се, природно, играо. Њихова радња, при том, илустровала је упутства, без одступања, па се стекао утисак да је на делу нека театарска показна вежба замене идентитета, уз сагласност учесника... Оно што је ову, иако релативно кратку у трајању, ипак монотону игру одвело у симбол је надреална сцена у бару, која подразумева не само просто мултипликовање идентитета, него и његову потпуну трансформацију, кад је у питању мајка. Завидно спретно, са добром енергијом, у ликовима, који не пружају готово никакву ширину размаштавања, актери представе су показали да је у дану, када они више нису били они није ништа епохално догодило, што само за себе не доказује поступак апсурда, већ је прости реализам.
Ако се хтела представа из многобројног асортимана театра апсурда, недостајала јој је димензила метафизике, нека поетичност, која би била још једно значење, поред оних која писац нуди као препричани дијалог, заједно са дидаскалијама. Ако се, пак, хтео јонесковски театар подсмеха, онда је недостајало више зачудности, претеривања, да би прави проблем третиран у тексту (замор комуникације) био гротескно потцртан. Остало се на пола пута.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (0)