"ЧУО сам да ће сутра бити боље, а ја баш сутра нећу бити овде". Ово је својевремено написао Брана Црнчевић (1933-2011.) од чијег је одласка прошла деценија, а 55 година од објављивања његове једине, непоновљиве антологијске књиге афоризама "Говори као што ћутиш". Брана је писао као што није ћутао.
Писао је и приче и песме за децу, комедије, поезију,сатиричне приче, романе, колумне... и чега год се његово перо дотакнуло све је врцало од духа и душевности и магнетски привлачило читаоце. А његов пријатељ Гојко Ђого понајвише га је запамтио као председника Матице исељеника Србије:
"Неким чудом је обављао и оно што нико други није могао, отварао врата која ни министру нису отварана, "отимао" од државе, спонзора и добротвора, и делио ојађеном народу."
Последњи текст Брана Црнчевић је написао за недељник "Печат", под насловом "Писмо Милораду Вучелићу или Јади српског екуменизма".
Текст, објављен те 2011. године, као уводник у овом недељнику, објављујемо у целости.
ДРАГИ пријатељу Вучела,
Деветнаестог новембра 2009. године, на последњи службени дан жалости због упокојења патријарха српског господина Павла, гледајући архијерејску литургију, записао сам:
Дивио сам се и још се дивим Његовој вери и трпељивости, ваљда га је Бог због тога и изабрао да буде поглавар Српске православне цркве у време надмено и бестидно. Не сумњам у Његову Светост и његово светитељство које ће и Бог и верници радосно прихватити. Сумњам у себе и вас, пријатељи. Виђао сам Светог и разговарао са Њим. Нисам достојан да опишем те сусрете. Питам се и питам вас: хоће ли Његово стадо брзо позобати поуке свог великог Пастира и наставити по своме, претварајући наду Светога у своје безнађе?
Одавно нас ђаво мучи својим науком да су нам две Србије писане и да они који се одрекну једне Србије неће погрешити. Упркос свему, Свети никога није проклео, а имао је кога. Нико није остао без Његовог опроштаја, чак ни они који опроштај нису заслужили. Он је био наш штит. Бог је био с њим, а он је био с нама. Гледам народ православни како прилази његовој руци, хвата ме туга и мучи јеретичка помисао, нека би Бог дао да грешан, грешим питајући себе и вас: да ли се то ми опраштамо са Светејшим или једни с другима, и Србијом?
Све велике смрти размеђица су између оног што је било и онога што ће бити.
Смрт Јосипа Броза најавила је растанак Србије са Југославијом.
Милошевићев одлазак у Хаг и смрт означавају крај какве-такве независности Србије.
Смрт Зорана Ђинђића убрзала је пристанак Србије на све.
Упокојење Св. Павла описује нас као православне сирочиће који ће, сад кад нема Великог пастира, бити гурнути у мутне екуменистичке воде из којих више никада неће испливати на своју чисту православну обалу.
"ПЕЧАТ" често пише о поразном вишестраначком једноумљу које ће, буде ли потрајало, уништити све што је на путу страшног, (дарвинистичког!) разумевања капитализма.
Вишестраначко једноумље показало се опаснијим и од Брозовог партијског једноумља и од вишестраначког безумља уништеног у ратовима на тлу бивше Југославије.
После "петооктобарске" испоставило се да у Србији међу лидерима пуча, револуције, изборне победе, или "изнуђене" Нато интервенције, (како вам драго!) има превише људи заслужних за све ово, ма шта то било. Испоставило се да је лако распоредити кривицу на друге, далеко је теже поделити заслуге за обарање режима. Сви су демократорски лидери мање-више оборили Слобу, али ко га је оборио више, а ко мање? Ако је Слоба изгубио на изборима највише га је оборио Војислав Коштуница, али ако је, као што данас Коштуничини противници тврде, Коштуница издао "петооктобарску", онда његова победа на изборима није важна. Шта су некакви избори у поређењу са револуцијом? Шта да се ради ако је у питању пуч? До сада ниједна политичка странка није преузела одговорност за пуч. То није згодно. Пучисти би морали да признају свакојаке мрачне везе са спољним силама које су их водиле према пучу. Није ли угодније бити револуционар!?
Новак Ђоковић можда није успео да на АТП турниру у Бризбејну заблиста како је то прижељкивао, али долазак у Мелбурн, где се одржава Аустралијан опен, донео је и неке нове моменте за најбољег тенисера свих времена.
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
"У МЕЂУВРЕМЕНУ сам и крштена тако да сам све почела да доживљавам на прави начин. То Бадње вече у Новој Пазови било је дивно и посебно, нешто што ћу за цео живот да памтим."
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
ВОДИЛА ме је идеја да се у књизи види страдање српског народа на Косову и Метохији. То страдање није увек отворено, уз силу; није само пуцање из аутоматског оружја или ракетно уништавање човека. Свесна сам да тема може бити тумачена као анахрона; историјски, политички и емотивно склона асинхронизацији. Поједини јунаци у роману сведоче да без Косова и Метохије не постоје, као што поједини новац од нужне продаје имања користе као могућност релаксације и хедонизма.
ЧОВЕК је сопственик свега што зајми од неба! - ово каже Адам Дединац, композитор у пензији, главни јунак новог романа "Сејач" Небојше Лапчевића (1966), који се недавно појавио у издању "Агоре".
НИСКА свечаности, приређиваних целе прошле године у част двовековног трајања Летописа, књижевног часописа Матице српске, заокружена је несвакидашњом изложбом графика „Отисак за два века Летописа“ коју је сликар др Данило Вуксановић осмислио и реализовао са још тринаесторо уметника.
Коментари (1)