ПОГЛЕД ИСКОСА - ЦРТАЧКО УМЕЋЕ И ОНЕОБИЧЕНО СЛИКАРСТВО: In memoriam Богољуб Боба Јовановић (1924-2021)
У 97. години отишао је заувек један од двојице наших најстаријих уметника.

Колекција Вујасиновић
Богољуб Боба Јовановић рођен је у Београду 1924. године, где је пре недељу дана преминуо.
Његов отац био је чувени правник, професор и ректор Драгослав Јовановић. Богољуб је студирао на београдској Ликовној академији од 1943. до 1949. године. Током школовања урадио је бројне студије у реалистичком стилу, живе у изразу и прожете експресионизмом.
Знао је академски да црта и слика, мада се више никада није вратио том начину изражавања.
Тада је нацртао и насликао бројне портрете, аутопортрете и актове у тушу, оловци, гвашу, пастелу, темпери и уљу. Ти су радови сачувани у неколико приватних колекција, а већина његовог опуса је нестала. Овде можда треба направити једну дигресију. Сачувана су дела овог сликара на тему музике, сестра Емилија била је пијаниста, а он је са групом младих посећивао сликара Бору Грујића, великог познаваоца и колекционара класичне музике. У његовој кући слушала се музика, правили кружоци и разговарало. Долазили су ту заборављени, а сјајни сликари, браћа Крста и Милета Андрејевић, који ће касније бити са Јовановићем у вези у Њујорку и који га је увео у тај круг, Небојша Митрић, одлични вајар Василије Васа Михић, који ће имати успелу каријеру у Америци, и Александар Јеремић Цибе, најбољи Јовановићев пријатељ. Цибе је и сам касније постао колекционар плоча, дружио се са Недељком Гвозденовићем по музичкој основи и са инжењером Драганом Марковићем, колекционаром плоча и слика и великим стручњаком за хај-фај.
Богољуб је отишао у Париз 1953, а затим у Њујорк 1960, у Београд се вратио 1982, али тамо није узео учешћа у уметничком животу. Имао је три капиталне самосталне изложбе, две 1953. у Галерији УЛУС и Галерији Графичког колектива и 2006. у истој галерији. У Београду је одмах привукао пажњу критике са цртежима из серије "Мађионичари" и "Пословице", изложеним 1953, а у Паризу је сликао радикално апстрактно. Од тих слика сачувана је само "К-55", излагана као једна од најважнијих слика тог стила у више сталних поставки Музеја савремене уметности у Београду. Подједнако важни су његови цртежи из поменутих серија, потпуно погрешно протумачени од неких стручњака као неприпадајући српској школи фантастике.
Њихову карикатуралност, гротескност и куљајући ирационализам, близак Гоји, не треба ни доказивати. У модернизму уопште нема такве уметности. Јовановић је уз Игора Васиљева и Милана Поповића родоначелник те школе, његове изложбе су крајње утицале на младог Дада Ђурића, а друга двојица сликара су имала још директније контакте са представницима групе Медиала. Хтонска фантастика тих претеча је по неким мишљењима изворнија од свих потоњих настојања, Београд је од те 1953. године светски центар ванредног цртачког умећа и онеобиченог сликарства. Музеј Zepter објавио је 2016. монографију тог значајног уметника.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)