ПОГЛЕД ИСКОСА - ЦРТАЧКО УМЕЋЕ И ОНЕОБИЧЕНО СЛИКАРСТВО: In memoriam Богољуб Боба Јовановић (1924-2021)

У 97. години отишао је заувек један од двојице наших најстаријих уметника.

Колекција Вујасиновић

Богољуб Боба Јовановић рођен је у Београду 1924. године, где је пре недељу дана преминуо.

Његов отац био је чувени правник, професор и ректор Драгослав Јовановић. Богољуб је студирао на београдској Ликовној академији од 1943. до 1949. године. Током школовања урадио је бројне студије у реалистичком стилу, живе у изразу и прожете експресионизмом.

Знао је академски да црта и слика, мада се више никада није вратио том начину изражавања.

Тада је нацртао и насликао бројне портрете, аутопортрете и актове у тушу, оловци, гвашу, пастелу, темпери и уљу. Ти су радови сачувани у неколико приватних колекција, а већина његовог опуса је нестала. Овде можда треба направити једну дигресију. Сачувана су дела овог сликара на тему музике, сестра Емилија била је пијаниста, а он је са групом младих посећивао сликара Бору Грујића, великог познаваоца и колекционара класичне музике. У његовој кући слушала се музика, правили кружоци и разговарало. Долазили су ту заборављени, а сјајни сликари, браћа Крста и Милета Андрејевић, који ће касније бити са Јовановићем у вези у Њујорку и који га је увео у тај круг, Небојша Митрић, одлични вајар Василије Васа Михић, који ће имати успелу каријеру у Америци, и Александар Јеремић Цибе, најбољи Јовановићев пријатељ. Цибе је и сам касније постао колекционар плоча, дружио се са Недељком Гвозденовићем по музичкој основи и са инжењером Драганом Марковићем, колекционаром плоча и слика и великим стручњаком за хај-фај.

Богољуб је отишао у Париз 1953, а затим у Њујорк 1960, у Београд се вратио 1982, али тамо није узео учешћа у уметничком животу. Имао је три капиталне самосталне изложбе, две 1953. у Галерији УЛУС и Галерији Графичког колектива и 2006. у истој галерији. У Београду је одмах привукао пажњу критике са цртежима из серије "Мађионичари" и "Пословице", изложеним 1953, а у Паризу је сликао радикално апстрактно. Од тих слика сачувана је само "К-55", излагана као једна од најважнијих слика тог стила у више сталних поставки Музеја савремене уметности у Београду. Подједнако важни су његови цртежи из поменутих серија, потпуно погрешно протумачени од неких стручњака као неприпадајући српској школи фантастике.

Њихову карикатуралност, гротескност и куљајући ирационализам, близак Гоји, не треба ни доказивати. У модернизму уопште нема такве уметности. Јовановић је уз Игора Васиљева и Милана Поповића родоначелник те школе, његове изложбе су крајње утицале на младог Дада Ђурића, а друга двојица сликара су имала још директније контакте са представницима групе Медиала. Хтонска фантастика тих претеча је по неким мишљењима изворнија од свих потоњих настојања, Београд је од те 1953. године светски центар ванредног цртачког умећа и онеобиченог сликарства. Музеј Zepter објавио је 2016. монографију тог значајног уметника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације