Штампаним и дигиталним уџбеницима до применљивог и функционалног знања
КОНЦЕПТ савремене наставе подразумева различите моделе којима се ученици воде кроз процесе стицања знања.
Акценат је већ дуго на функционалним, применљивим знањима, на међупредметном повезивању наставних садржаја како би се ученици лакше сналазили у стварном животу, јер и сами знамо да широко, теоријско знање најчешће остаје потпуно неупотребљиво. Отуда већ годинама лоша постигнућа наших ученика на ПИСА тестирањима. Према речима Гордане Опалић, наставнице српског језика и књижевности у Основној школи „Љуба Ненадовић“ у Београду, највећи део изазова јесте у начинима којима се наставници служе у преношењу знања.
- Сви ми, наставници, поседујемо неопходна знања за посао којим се бавимо, имамо и подршку у виду уџбеника које сами бирамо. Успешним комбиновањем занимљивих начина којима се на часу служимо, динамичним променама активности, које су неопходне данашњем ученику, чија пажња не траје онолико колико бисмо волели, употребом дигиталних садржаја, јер је дигитално окружење примарно окружење наших ученика, верујем да се може променити много – објашњава Опалић.
Традиционални приступи настави нису погрешни и од њих не треба одустајати, слажу се наставници, али како бисмо обезбедили трајна знања нашим ученицима, морамо их активно укључити у сам процес наставе. То најлакше постижемо пажљиво одмереном комбинацијом класичне наставе и дигиталних садржаја, које нам обезбеђују дигитални уџбеници.
- У свом раду последње четири године користим уџбенике Издавачке куће „Нови Логос“. Изабрала сам их управо због квалитета садржаја којима на најлакши начин своје ученике активно укључујем у све активности на часу. Комбинујем штампани уџбеник и дигитално издање и на тај начин својим ученицима поред занимљивих садржаја откривам и учим их како да се служе различитим изворима за стицање знања – виртуелно смо обилазили „Музеј Доситеја и Вука“, улазили смо у историјска документа и повезивали их са наставом језика и књижевности – а све то захваљујући садржајима које нам нуди дигитални уџбеник. Користим биографске податке као би ученике на занимљив начин увела у проучавање књижевног дела, па смо тако у оквиру пројектне наставе обилазили „Универзитетску библиотеку“ јер је то био један од задатака у проучавању дела „Покошено поље“ Бранимира Ћосића. Видео садржаји којима се обезбеђује повезивање знања из историје и књижевности, опет у проучавању овог дела, најилустративнији су пример чистог међупредметног повезивања, пример како различите науке посматрају исти догађај и какав је одјек тог догађаја у књижевности, а како га историја види и описује – каже Опалић.
Сама ученичка евалуација је, како наша саговорница истиче, најбоља потврда. То су часови који се памте, то су садржаји који лако улазе у дугорочну меморију јер је принцип ученичке свесности максимално искоришћен.
- Најлакше се заборављају они сувопарни, досадни часови у којима се научне чињенице ређају без икаквог укључивања емоција које покрећу унутрашњу мотивацију – јер кад ми је нешто занимљиво, кад ме нешто максимално ангажује, онда се томе потпуно посвећујем, онда те садржаје памтим. Мислим да је то део наставе који неоправдано запостављамо, а узроци за то су различити – недовољна техничка опремљеност школе, недостатак информатичких знања, мањак мотивације самог наставника. Али ако се сетимо да смо покретачи наставног процеса ми, да смо ми чаробњаци који на свом часу стварамо магију, онда нема места мањку ентузијазма. Наша је обавеза да се прилагођавамо, да се мењамо, да усвајамо знања која ће нам помоћи да испратимо све захтеве модерне наставе. А модерна настава захтева максималну укљученост и ангажованост наставника. Када одаберемо добре садржаје, ослонимо се на квалитетне уџбенике и додамо мало личне магије – успех је загарантован! – закључује Опалић.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)