ЕКОНОМИСТИ И ПРАВНИЦИ ОПЕТ НА ЦЕНИ: Обрнуло се клатно - јагма за индексе као некад

ПРОШЛА су времена када су дипломирани економисти и правници годинама седели на бироу без икаквих прилика да се запосле у струци. Због тога и факултети који школују будуће банкаре, менаџере, адвокате... - плаћене и цењене професије - доживљавају процват и на њима се тражи индекс више, исто као пре неколико деценија када су се млади грабили за индексе ових установа, што је последично довело до тога да правника и економиста имамо "као шаше", па су ови факултети "пали у сенку".

економски факултет

Обе струке су у једном моменту биле "скрајнуте", а потиснули су их ИТ смерови, па су се свршени средњошколци грабили да упишу инфомационе технологије, док факултети попут Правног или Економског нису били на врху листе жеља будућих бруцоша. Међутим, клатно се померило у супротном смеру, па су програми на којима се школују ИТ стручњаци ове године забележили пад интересовања - уписано је 1.300 бруцоша мање него лане - док се на факултетима где се школују правници и економисти пријавило знатно више кандидата него ранијих година.

Тако је Економски факултет у Београду поставио рекорд са 1.657 пријава на 990 места, и економија у Новом Саду забележила је рекордно интересовање, а у целој Србији на економске факултете пријављено је 3.200 кандидата.

На овим факултетима кажу нам да је разлог великог интересовања то што приватне компаније траже људе који имају велико знање, а које се може добити само на државним универзитетима. Такође, један од разлога за повратак интересовања младих је и што су ове високообразовне установе реформисале студијске програме и прилагодиле их потребама тржишта.

Професор др Бранислав Боричић, некадашњи декан Економског факултета у Београду истиче да интересовање за овај факултет расте последњих неколико година, али да је ове године оборен рекорд.

- Приватне компаније без пардона траже озбиљно знање које се можде стећи само на државним факултетима - каже проф. Боричић. - Студенти имају загарантован посао, нама се јавило више од 20 приватних фирми које траже стручњаке, па наши студнети већ на четвртој години имају обезбеђено запослење.

На бироу има доста незапослених економиста, али како каже проф. Боричић, међу њима нема оних са дипломама државних факултета.

Фото: К. Михајловић

- Било да је реч о домаћим или страним приватним компанијама, оне траже квалитет и отимају се за младе који су завршили наш факултет, јер они су и стручни а имају и капацитет да се снађу у свим ситуацијама које их задесе у пракси - истиче проф. Боричић уз напомену да се на Економском и Правном факултету школују будући банкари или адвокати, а то су цењена и плаћена занимања.

Иначе, Економски факултет у Београду захтева озбиљан рад, а како каже проф. Боричић, на њему нема ниједног испита који се може положити без много учења и "дебелог" знања.

- Нема науке без муке - поручује овај професор, што очигледно не смета младим људима који намеравају да се озбиљно посвете каријери.

Ни београдски Правни факултет нема проблема да попуни одобрене уписне квоте, а ове године пријавило се 1.310 кандидата на 1.400 места од чега је 600 на буџету и она су попуњена у првом уписном року.

Продекан за наставу на Правном факултету проф. др Бојан Милисављевић каже нам да са ове високошколске установе излазе квалитетни стручњаци који се лако запошљавају.

- Нисмо хтели да спуштамо критеријуме, али деца која се уписују и њихови родитељи који имају утицај на то шта ће дете студирати, свесни су да је боље да се помуче на факултету, јер им то омогућава да буду стручни и да напредују у каријери - каже проф. Милисављевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације