У СВЕТСКОЈ ЕЛИТИ 89 НАУЧНИКА ИЗ СРБИЈЕ: На престижној Стенфордовој листи међу два одсто најбољих истраживача на свету су и наши

Љ. Бегенишић

15. 10. 2024. у 11:49

И ове године научници из Србије сврстали су се међу два одсто најутицајнијих научника на свету на престижној листи коју је објавио амерички Универзитет Стенфорд. Међу 217.097 научника на овом престижном спсику су и имена 89 истраживача из Србије.

У СВЕТСКОЈ ЕЛИТИ 89 НАУЧНИКА ИЗ СРБИЈЕ: На престижној Стенфордовој листи међу два одсто најбољих истраживача на свету су и наши

Зграда Ректората

Од тог броја више од 60 одсто њих, односно укупно 50 научника је са Универзитета у Београду. Али, ту су и они са универзитета у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, као из више института.

Иначе, међу два осто најбољих налази се њих 133 који се изјашњавају као Срби, а раде или код нас или у свету.

Међу онима који су остали да раде у Србији је и професор београдског Пољопривредног факултета Игор Томашевић који се по трећи пут нашао на престижној Стенфордовој листи. Проф. Томашевић, стручњак за технологију анималних производа, пре свега меса, каже нам да је веома задовољан због овог успеха и износи неколико статистичких података.

Рангирање према цитираности

Стенфордова листа најбољих научника је рангирање које идентификује научнике који су најбоље цитирани у својим областима. Методологија рангирања заснована је на већем броју критеријума, међу којима су најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, број цитата тих радова, Х-индекс и други.

- Ја сам 111.810. научник на свету и 34. међу онима који се изјашњавају као Срби - истиче проф. Томашевић.- Осећам лични и патриотски понос што сам и ове године у топ два одсто научника у свету. Остаје жал што у науци изгледа важи она народна да је најтеже бити врач у свом селу, па ме је тако мој Пољопривредни факултет рангирао тек у трећу категорију истраживача у нашој институцији. Ипак, држи ме нада да ако за неку годину уђем у топ један одсто научника у свету, аванзујем барем једну категоруију више на мом факултету. Од категорије на факултету зависи и износ који научници добијају од државе за финансирање својих истраживања.

Са Пољопривредног факултета међу два одсто најутицајнијих научника су и проф. др Илија Ђекић и проф. др Јелена Поповић-Ђорђевић.

Иначе, научници на Стенфордовој листи су класификовани у 22 научне области и 174 подобласти.

На листи која се односи на целу каријеру од наших научника најбоље је пласиран Иван Гутман са Универзитета у Крагујевцу који је 2.877. на листи. Међу 10 најутицајних су и Завиша Јањић и Душан Теодоровић, обојица са Београдског универзитета, Далибор Петковић са Универзитета у Нишу, Љубомир Ћирић са Универзитета у Београду и Миомир Вукобратовић са Института "Михаило Пупин". На листи су и Бранислав Јеремић са Универзитета у Крагујевцу, Сергеј Остојић са Универзитета у Новом Саду.

Универзитет у Београду је саопштио да су најбоље пласирани научници који тренутно раде на Универзитету професор Драган Памучар са Факултета организационих наука, доктор Мирослав Драмићанин из Института за нуклеарне науке Винча и професорка Гордана Ћирић Марјановић са Факултета за физичку хемију.

- Међу најутицајнијим научницима је и више професора и истраживача са Универзитета у Београду који су пензионисани као што је доктор Петар Сеферовић, тренутно запослени у другим српским или иностраним установама - доктори Милан Јанић и Душан Теодоровић или су нажалост преминули, али су њихови радови и даље међу најчешће цитиранима, као што је случај доктор Завиша Јањић - саопштено је са Универзитета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОТАЦ УБИО САРУ (10) ПА ПОБЕГАО ИЗ ЗЕМЉЕ: Легално сам је казнио, а она је умрла - била је неваљала

ОТАЦ УБИО САРУ (10) ПА ПОБЕГАО ИЗ ЗЕМЉЕ: "Легално сам је казнио, а она је умрла - била је неваљала"

OTAC Саре Шариф (10) рекао је полицији да је "убио своју ћерку", тврдећи да ју је "легално казнио, и она је умрла", након што је побегао у Пакистан, речено је данас на суду у Великој Британији.

14. 10. 2024. у 16:17

Коментари (0)

ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ: Природне катастрофе не познају границе