ИЗ ЂАЧКИХ КЛУПА У СРПСКУ ЕЛИТУ: Прва гимназија током 185 година ишколовала све назначајније личности 19. века и прве половине 20. века

Кроз ову школу прошао је и један краљ - Петар Први Карађорђевић. Ту је учио и револуционар чији је видовдански пуцањ у Сарјеву 1914. преокренуо светску историју - Гаврило Принцип. Ишколовала је већину српских војовода из Првог светског рата. Дала је најмање 124 члана и 11 председника Српске академије наука и уметности, 15 министара просвете... Завршила ју је скоро сва српска интелегенција друге половине 19. века и с почетка 20. века.

Зоран Јовановић Мачак

И то се види, јер када уђете у зграду Прве српске гимназије, која је ове године прославила 185. рођендан, са портрета на зидовима школе гледају вас скоро све најважније личности које су водиле Србију кроз бурни 19. и 20. век.

Ова школа, још док се звала Прва мушка гимназија описана је и у драми "Шешир професора Косте Вујића", а главна "личност" је изванредна генерација матураната дав не 1886. године у јојо су били Мика Алас, Јован Цвијић, јаша Продановић, павле Поповић и многи други.

А сумње нема да ће и неки од данашњих ђака ове школе једног дана ући у уџбенике. С тим је сагласан и директор Александар Андрејић који нас дочекује у холу зграде у коме се налази биста политичара и дипломате Љубе Ненадовића, такође овдашњег дипломца, а на зидовима с леве и десне стране спискови ђака који су страдали у два светска рата.

- Гимназију са оволиким трајањем и тако богатом историјом тешко је описати у "кратким цртама" - каже нам професор Андрејић.- Ипак, у историји српског народа, обележеној бројним дисконтинуитетима, мало институција које се могу похвалити трајањем какво има Прва београдска гимназија. Будући да је током 19. века била једина потпуна гимназија у тадашњој Србији, кроз њен рад преламале су се, али и обликовале све промене у просветној и културној политици, а међу њеним ђацима и професорима налазила се практично читава друштвена елита Србије.

А на табли у холу гимназијске зграде пише како је све кренуло:

- Почело се два професора, и 44 ученика у кући Николе Селаковића давне 1839. године...

Прецизније и потпуније податке износи нам директор:

- Гимназија је основана 18. јуна 1839. године, актом Намесништва, а на предлог Министарства просвете. У почетку су професори били углавном Срби, који су живели или се школовали у Аустроугарској, а највећим делом из данашње Војводине. Понесени патриотским жаром, долазили су у Београд и Србију и преносећи своје знање, постављали основе модерне српске државе. Оснивање Гимназије дало је замајац за даљи културни развој Београда, тако да се у наредним годинама у Београд сели Лицеј, претеча Београдског универзитета, а затим се оснивају Народни музеј и Народна библиотека.

Гимназија је у почетку "становала" на многим адресама у Београду - Конак кнегиње Љубице, зграда у данашњој Улици краља Петра, Капетан-Мишино здање, Дом Светог Саве на Дорћолу...

Најзад, у години великог јубилеја, после читавог века њеног постојања, почетком 1939. године завршена је нова зграда у непосредној близини Храма св. Александра Невског, где се и данас налази.

Зоран Јовановић Мачак

- Изграђена према плановима архитекте Милице Крстић, представља први наменски објекат који је пројектован за гимназију - прича Андрејић. - Иако је дуго носила назив Прва мушка гимназија, треба напоменути да су прве редовне ученице гимназије, њих укупно три, уписане школске 1880/81. године, а следеће године уписало се још шест ученица.

Холови зграде украшени су портетима великана познатих не само у националним, већ и светским оквирима, који су прошли кроз ову школу. Списак је дугачак, али ево само неких од њих. Ти су државници: Јован Ристић, Миливоје Гарашанин... војсковође Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић, Апис... писци Миливоје Глишић, Стеван Сремац, Лаза Лазаревић, Петар Кочић, Војислав Илић, Јован Скерлић, Оскар Давичо... лексиколог Милан Вујаклија, лингвиста Александар Белић, композитори Ставан Мокрањац и Василије Мокрањац, сликари Ђорђе Јовановић, Леон Коен, Марко Мурат, Моша Пијаде, Коста Хакман, Марко Челебоновић, Владимир Величковић... и многи многи други. Са посебним пијететом директор помиње научнике Симу Лозанића, Јована Цвијића, математичара Мику Петровића Аласа о којима је написан и већ поменута драма.

- Неспорно је да гимназија, захваљујући својим ученицима и професорима, заузима посебно место у српском образовању - каже Андрејић.

Школа није заборавила ни оне који су је похађали а животе изгубили у ратовима, па су на једном зиду у холу зграде исписана имена изгинулих у Првом светском рату, а на другом имена страдалих у Холкаусту. На том списку су и бројна имена младих Јеврејки, ученица ове школе.

А како је данас? Директора питамо да ли она и у савременом добу "прати" своју славну прошлост?

- Те златне генерације, нарочито оне описане у "Шеширу професора Косте Вујића", које су биле изнад и испред својих савременика, поставиле су, својим наследницима у клупама Прве, веома високе циљеве - наводи наш саговорник. - Нећемо их поредити, али ћемо похвалити велики број ученика гимназије који су редовни и веома успешни учесници такмичења. Они достојно представљају своју школу на бројним државним, а своју земљу на међународним такмичењима. Сваке године, за учешће и постигнуте резултате на такмичењима награђује се преко 130 ученика. Али, такмичења су само један од сегмената живота школа и трудимо са да обезбедимо одговарајући развој, постигнућа и садржаје за све ученике.

Професор Андрејић на крају каже да гимназија, негујући моралне вредности, родољубље и патриотизам, носећи одговорност образовно-васпитне установе огромног културног и друштвеног значаја, уз ентузијазам и ослушкивање потреба нових генерација, успешно испуњава објективна очекивања оних због којих постоји.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације