СТУДЕНТИ У ИСТАНБУЛУ И АНКАРИ УЧИЋЕ СРПСКИ: Иницијатива да се у високом образовању Србије и Турске успостави реципроцитет

Српски језик и књижевност проучаваће се на турским државним универзитетима у Истанбулу и Анкари, а први студенти у клупе би могли би да седну већ наредне године. То је договорено приликом недавног сусрета просветних званичника Србије и Турске - министарке просвете Славице Ђукић Дејановић и председника Савета за високо образовање Турске Ерола Озвара.

архива

Да је ово добра вест сматра професор турског језика и књижевности на београдском универзитету и некадашњи амбасадор у Турској Дарко Тансаковић, који истиче да ово треба сагледавати у контексту свестраног ширења, обогаћивања и диверзификовања билатералне образовне и културне сарадње између Србије и Турске.Професор Танасковић оцењује да је договор да до тога дође већ наредне године - политичка одлука и најава.

- Видећемо да ли ће то у тако кратком року моћи да буде спроведено, јер отварање једне универзитетске катедре изискује обављање многих предрадњи - истиче наш саговорник. - На најширем плану и у стратегијској позадини, спремност да се на турске универзитете уведе настава српског језика део је планског и организованог настојања Турске да се што снажније позиционира на Балкану. Некима се не допада кад се та, потпуно схватљива и легитимна политика назове неоосманистичком.

Овај професор подсећа да се турски језик на Београдском универзитету изучава и предаје од 1926. године, кад је професор Фехим Бајрактаревић, пионир наше научне оријенталистике, на Филозофском факултету основао Семинар за оријенталну филологију, касније Одсек, а данас је то Катедра за оријенталистику Филолошког факултета.

- Одавно је указивано на то да би требало успоставити бар делимичан реципроцитет увођењем српског језика у курикулуме турских универзитета, било је и неких покушаја конкретизовања те иницијативе успостављањем лектората за наш језик на универзитетима у Истанбулу и Анкари, али без трајнијег успеха - напомиње проф. Танасковић. - Формално, рецимо, на Језичком и историјско-географском универзитету у Анкари, у оквиру Одсека за словенске језике и књижевности, предвиђена је и Група за српски језик и књижевност, али до данас није активирана. Надајмо се да ће сада бити.

Foto Nikola Skenderija

А да ли у Турској постоји интересовање за ове студије и да ли је повезано са нашим исељеницима којих у Турској има много?

- Одређено интересовање свакако постоји, Турска је многољудна држава, па би се међу младима свакако нашло и подоста заинтересованих за студирање српског језика, као главног предмета или уз неки други словенски или несловенски језик - оцењује Танасковић. - Иако су Србија и Турска по димензијама неупоредиве земље, током последњих година порасло је занимање за Србију и о њој се у турској јавности све више може чути, мада су Турска и турски језик у нас релативно знатно привлачнији и све популарнији.Ако прођете, рацимо, суботом или недељом поред Музеја Николе Тесле, видећете дуге редове углавном младих туриста из Турске, како стпљиво чекају свој ред да уђу. У разговору са некима од њих чуо сам да им се Србија и Београд много допадају и да би радо научили наш језик, за који им је предочено да у њему има много речи турског порекла. Не треба никако занемарити ни фактор привредних потенцијала међудржавне сарадње, а посебно повољне изгледе за турске пословне људе да покрену неки посао у Србији. У праву сте и кад запажате да су потомци досељеника у Турску са Балкана, а њихов број се мери милионима, жељни да науче српски ( у БиХ тзв. “босански”) или развију рудиментарно познавање језика својих предака, који се очувао у породици.   Такође, током сусрета просветних званичника двеју држава најављена је и могућност отварања балканског универзитета у Београду, на коме би се изучавале култура, традиција и историја Балкана, а проф. Танасковић истиче да је то већ знатно озбиљнија ствар и не верује да се таква замисао може ускоро и амбициозније остварити.

- Наиме у Београду је 1934. године, као први те врсте на Балкану, основан Балкански институт,  претходник данашњег угледног Балканолошког института САНУ - подсећа проф. танасковић. -  Институт је издавао часопис “Међународна ревија за балканске студије“,  у коме су своје радове објављивали  најугледнији европски балканолози. Нимало случајно, укинут је наредбом окупационих власти 1941. године. Београд је, дакле, између два светска рата био водећи регионални центар балканолошких студија, тако да код нас постоји поштовања достојна традиција научног изучавања Балкана. Балканологија се и самостално и интердисциплинарно изучава на факултетима хуманистичких наука Универзитета у Београду. Да ли је све то на потребном нивоу и да ли је довољно репрезентативно, друго је питање, али не могу да сагледам какав би то требало да буде и какву мисију да врши поменути „балкански универзитет“, поготово ако би у његовом програмском осмишљавању и деловању значајну, ако не и водећу улогу имали турски балканолози. Нико разуман не може имати ништа против унапређивања регионалне научне сарадње,. Напротив, посебно с обзиром на то да је она, укупно узевши, недовољна, али... Но, ово је већ тема за засебан разговор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације