И СТУДЕНТИ ЗА КАТЕДРОМ: Мањак кадрова на који су из просвете упозоравали постаје све уочљивији у пракси

САД и студенти предају математику ђацима, јер је мањак наставног кадра на који из просвете већ дуже упозоравају постао проблем са којим се школе у пракси све чешће суочавају.

Фото: Профимедиа, Фејсбук принтскрин/Tiesha Sanders

Тако је недавно студенткиња четврте године Математичког факултета села за катедру у учионици Основне школе "Деспот Стефан Лазаревић" у Београду. У тој установи наставница математике је на боловању и ђаци нису имали овај предмет неколико недеља.

Директорка ове образовне установе Марија Тодоровић, каже да се наставни кадар тражи "од уста до уста":

- Буквално сам чекала да студенткиња заврши ангажман у другој школи и да дође код нас. Сналазимо се. Директори школа "увезани" су у вајбер-групама и онда кажемо - треба ми математичар, физичар, од сутра, прекосутра... Тако обезбеђујемо наставнике.

И није ово редак пример. Директори школа, због мањка наставника, све чешће упражњена места попуњавају - студентима. Пошто у школама највише недостају наставници физике, математике и информатике, академци који се школују на Математичком и Физичком факултету имају велику шансу да буду ангажовани и током студија. Шансе да касније, по дипломирању, остану у настави веома су мале, јер се школују за послове који су неупоредиво плаћенији од наставничког. На Математичком факултету у Београду школују се стручњаци за чак седам послова са листе двадесетак најплаћенијих у свету. Али, док не стекну диплому они се одазивају на позиве директора школа да предају ђацима.

Да их директори школа често зову, потврђују нам и на Математичком факултету. Професор Зоран Ракић, декан ове високообразовне установе, каже нам да ангажовање студената са овог факултета у школама није лоше решење, и да је то много боље него узимати их са неких других факултета где се математика не изучава толико озбиљно.

- Наши студенти четврте године имају велико знање и без проблема могу предавати математику у основним и средњим школама - каже проф. Ракић. - У школама се сналазе на различите начине, није лако наћи наставнике.

Проф. Ракић истиче да надлежене држевне институције уопште нису свесне колико је велики прблем то што нема ко да предаје.

- Ако сте без кадра у основним и средњим школама, пропашће и факултети - истиче професор Ракић.

Наш саговорник је, иначе, био један од осам потписника Платформе за спас образовања коју су пре две године саставили декани наставничких факултета и у којој су изнети предлози за превазилажење кризе кадра у школама. Тај документ чека у фиокама Министарства просвете, а проф. Ракић каже да до сада ништа није урађено и да њих нико није звао на разговор.

- На нашем факултету ове године уписано је десет студената на наставнички смер, а раније их је уписивано 80 - наводи проф. Ракић и даје следећу процену: када би држава сада дупло повећала плате у просвети, Математички факултет би тек за 10 година достигао ниво уписа од пре једне деценије.

Ништа боља ситуација није ни на Физичком и Хемијском факултету где се ове године уписао по један бруцош на наставнички смер, али са математичарима је већи проблем, јер у школама има много више часова математике него хемије и физике, па је и потражња већа. Али, директори школа истичу да нема ни хемичара и физичара, без обзира на то што је фонд часова мањи.

- Наставника математике недостаје поприличан број, сигурно више од 500, јер ми смо те 2017. израчунали да их толико фали и први смо ургирали код Министарства да имамо проблем са кандидатима који желе у наставнике - каже проф. Ракић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације