МАТЕМАТИКА ЈЕ ЧИСТА ПОЕЗИЈА КАДА СЕ ЗАВОЛИ: Наставник из ОШ "Др Јован Цвијић" у Смедереву најбољи у Србији и један од 50 најбољих на свету

Иновативност, креативан приступ настави, покретање значајних пројеката, посвећеност решавању образовних изазова... све ово у раду са својим ђацима примењује наставник математике Андреја Павловић, а то је допринело да буде најбољи у Србији.

приватна архива

Он је и један од 50 најбољих наставника на свету са којима се недавно дружио у Дубаију на церемонији на којој је биран најбољи светски предавач. Победу је однео колега из Саудијске Арабије, али је наш Андреја Павловић стекао још једно велико искуство, али и бројна познанства са наставницима широм света са којима је могуће радити и неке заједничке пројекте.

- То што сам пласиран међу 50 најбољих наставника и није тако мало, то је као Новак Ђоковић или Никола Јокић и они су међу 50 најбољих на свету - шаљиво нам каже овај наставник након повратка из Дубаија.

Износећи запажања са тог скупа, он истиче да наставници који су се "такмичили" нису више тако млади и да је оцењиван њихов учинак током дугогодишњих професорких каријера.

- Тамо је била наставница из Француске која је давно отпочела пројекат "Доручак у учионици" који је касније прихваћен широм Француске, или наставник из Колумбије који је у оквиру наставе са децом рециклирао 100.000 тона отпада од кафе... Ту је и наставник који гради хотеле поред школе у којима могу да бораве деца која су далеко од куће... То су пројекти од огромног значаја за читаву друштвену заједницу.

Ипак, многе иновативне пројекте у настави примењује и Андрија, што га је препоручило за "пласаман" међу најбоље на свету, а његову посвећеност препознале су и наше просветне власти, па је добио и престижну Светосавску награду за залагање и значајна постигнућа у раду са ђацима из области математике.

Павловић каже да ова признања нису само његов успех већ и успех свих његових ученика, колега и заједнице која верује у снагу образовања.

- Очекујем да овај мој успех инспирише наставнике у Србији да се усуде на промене и да покажу да се образовање не мери само бројем оцена, већ утицајем који остављамо на генерације које долазе - истиче Павловић.

Он сматра да је оно што га је увело у друштво најбољих спремност да традиционално учење претвори у динамичан и ангажован процес, у коме ученици не усвајају само знање, већ га примењују и обликују за будућност.

Павловић предаје математику у ОШ "Др Јован Цвијић" у Смедереву, а његов успех је још значајнији јер успева да приближи предмет који је "баук" за ђаке свих генерација.

- Математика није баук, већ језик логике и открића - проблем је у начину на који је представљамо - појашњава он. - Да би је ученици заволели, морамо је спустити са неба апстракције на земљу стварности, показати им како је присутна у свему око нас, од музике и уметности до природе и технологије. Кроз занимљиве примере, математичке загонетке, повезивање са стварним животом и технологијом, она постаје разумљива и примамљива. Користим пројекте, квизове, па чак и поезију како бих математику приближио ученицима.

Овај наставник има другачији приступ и када је оцењивање у питању. Каже да на његовим часовима нема класичног усменог одговарања, јер не верује да знање треба мерити тако што ће један ученик стајати пред таблом, а остали пасивно слушати.

- Уместо тога, кроз анализу неког проблема, постављам велики број питања током часа, водећи рачуна да сви ученици буду укључени - истиче наставник. - Задатке на табли не радимо по прозивци, већ искључиво ако ученик жели да изађе. Важно ми је да у учионици влада атмосфера у којој нема страха од грешке, већ подстицај за размишљање. Заједно анализирамо различита мишљења грешке и начине исправљања, па тако математика постаје дијалог, а не испитивање.

Павловић ради и на бројним пројектима, па нам набраја неке од њих:

- Управо смо завршили пројекат "Моја теорема", у којем су ученици осмишљавали своје теореме по узору на Марфијеве законе, повезујући математику са свакодневним животом. Развијамо пројекат "Угљенични отисак мога града", који укључује више наставника и истражује како локална индустрија и свакодневне навике утичу на животну средину.

Пре неколико дана, на иницијативу ђака, договорили су се да школским ходницима и степеницама дају имена као да су улице у граду - "јер ако школа већ јесте њихова друга кућа, зашто не би имала и свој мали град?".

Овај наставник младим колегама поручује да буду стрпљиви, доследни и да не дозволе да их почетни изазови обесхрабре, те да је важно да уче од својих ученика исто колико и они уче од њих. А шта би поручио ученицима?

- Не бојте се грешака, оне су само кораци ка знању. Не учите због оцена, већ због себе, јер знање које стекнете нико вам не може одузети. Будите упорни, радознали и никада не дозволите да вам неко каже да нешто не можете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације