МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА: Богатство и угроженост

СВЕТСКИ дан мочварних станишта се обележава сваке године 2. фебруара, на дан када је 1971. године потписана Рамсарска конвенција о заштити влажних станишта. Ова конвенција је међународни споразум који обавезује земље потписнице да очувају и одрживо користе мочварна подручја на својој територији.

Покрјинска влада

Мочварна подручја су екосистеми који обухватају реке, језера, баре, мочваре, делте, лагуне, естуарије и друге водене површине које су под утицајем плиме и осеке. Она су дом за многе биљне и животињске врсте, које зависе од њих за храну, склониште, размножавање и миграцију.

Мочварна подручја такође пружају бројне користи људима, као што су:

 1. Регулација водног режима - мочварна подручја упијају вишак воде током поплава и отпуштају је током суша, чиме доприносе стабилности водостаја и смањењу ризика од природних катастрофа.

 2. Ублажавање климатских промена - мочварна подручја су велики складишти угљеника, који се везује у тлу и биљкама, и спречава његово ослобађање у атмосферу. Тиме се смањује ефекат стаклене баште и глобално загревање.

 3. Прочишћавање воде - мочварна подручја филтрирају воду од загађивача, као што су седименти, хранљиве материје, тешки метали и микроорганизми, и побољшавају њен квалитет и здравствену исправност.

 4. Производња хране и материјала - мочварна подручја су богати извори рибе, шкољки, ракова, птица, дивљачи и других животиња које се користе за исхрану људи. Такође, мочварна подручја обезбеђују дрво, трску, шаш, врбу и друге биљке које се користе за израду намештаја, плетених производа, папира, горива и других материјала.

 5. Културна и рекреациона вредност - мочварна подручја су део културног наслеђа многих народа, који имају своје традиције, обичаје, веровања и ритуале везане за влажна станишта. Мочварна подручја су такође места за одмор, уживање, учење, истраживање и инспирацију, где људи могу да посматрају природу, фотографишу, сликају, пецају, возе чамац, кампују и друге активности.

Нажалост, ова подручја су међу најугроженијим екосистемима на свету, јер су под сталним притиском људских активности, као што су исушивање, загађивање, прекомерно коришћење, урбанизација, инфраструктура, пољопривреда, индустрија и туризам.

Губитак мочварних станишта има негативне последице по биолошку разноликост, квалитет воде, климу и добробит људи. Зато је неопходно да се подигне свест о важности и вредности мочварних станишта и да се предузму мере за њихову заштиту и обнову.

Светски дан мочварних станишта је прилика да се укаже на проблеме са којима се суочавају мочваре и да се подстакну акције за њихово очување.

Сваке године се бира посебна тема за овај дан, која се односи на неки аспект мочварних станишта и њихове улоге у животу људи.

У Србији, постоји неколико мочварних подручја од међународног значаја, која су укључена у Рамсарски попис.

То су: Обедска бара, Засавица, Слано Копово, Лудашко језеро, Стари Бегеј - Царска бара, Горње Подунавље и Пештерско поље.

Ова подручја су дом за многе ретке и угрожене врсте биљака и животиња, као што су орао белорепан, црна рода, видра, дабар, барска корњача, локвањ, мочварна метвица и друге. Она такође имају велику културну, историјску и научну вредност, јер су сведочанство о дугој и богатој вези између људи и природе.

Ова подручја су под заштитом државе, али и под утицајем различитих претњи, као што су загађење, исушивање, инвазивне врсте, климатске промене и неодрживи развој. Зато је потребно да се укључе сви релевантни актери, од државних институција, локалних самоуправа, цивилног друштва, приватног сектора, медија и грађана, у заштиту и унапређење ових драгоцених екосистема.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације