СИМФОНИЈА ЗДРАВЉА: Трансформација градова за боље сутра

ДАН здравих градова представља прилику да се осврнемо на постигнућа, али и да идентификујемо области које захтевају додатни рад. Кроз интерсекторску сарадњу, партиципацију заједнице, одрживе праксе и једнак приступ ресурсима, можемо креирати градове који не само да омогућавају, већ и активно подстичу здравље и благостање свих својих становника.

Foto: Shutterstock

Покрет за здраве градове покренула је Светска здравствена организација (СЗО) крајем 1980-их година. Први пројекти су започели са циљем стварања одрживих и здравих урбаних средина које ће подржавати физичко, ментално и социјално здравље својих становника.

Ова иницијатива је део ширег покрета који има за циљ унапређење квалитета живота у градовима кроз различите приступе и стратегије које обухватају здравствену, социјалну, еколошку и економску димензију.

Концепт здравих градова базира се на неколико кључних принципа:

1. Интерсекторски приступ: Здравље градских становника не зависи само од здравствених услуга, већ и од квалитета становања, образовања, транспорта, приступа зеленим површинама, квалитета ваздуха и воде, и многих других фактора.

2. Партиципација заједнице: Локални становници најбоље познају своје потребе и проблеме, те је њихово учешће од суштинске важности.

3. Одрживост: Одрживост се односи на развој политика и пракси које неће угрозити ресурсе будућих генерација, него ће омогућити дугорочно очување здравља и благостања.

Изазови и будуће перспективе:

Иако су постигнути многи успеси, изазови остају. Питања попут загађења, неприступачног становања и социјалне неједнакости, захтевају континуиране напоре и иновативна решења. У будућности, напредак технологије и све већа свест о важности одрживости могли би играти кључну улогу у даљем развоју здравих градова. Здрави градови, са својим напредним технолошким решењима, већ сада нуде нове могућности за праћење и унапређење здравља становника кроз боље управљање ресурсима и оптимизацију услуга.

Дан здравих градова 2024. године, обележавају заједнички четири најмногољуднија града у земљи: Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац.

Институт за јавно здравље Ниш, Институт за јавно здравље Војводине и Градски завод за јавно здравље Београд већ годинама заједнички обележавају Дан здравих градова, а прошле године им се придружио и Институт за јавно здравље Крагујевац.

Данас је више од 1400 градова чланова ЕМЗГ СЗО, посредством 88 именована града, а постоји и 20 акредитованих националних мрежа. Овим концептом је обухваћено више од 185 милиона људи у Европском региону СЗО.

Примери добре праксе:

Свесна да свој напредак дугује заједници у којој послује, компанија НИС је спровођењем програма „Заједници заједно“ показала да су грађани и њихове потребе увек у њеном фокусу. У сарадњи са партнерским градовима и општинама широм Србије, основан 2009. године, програм „Заједници заједно“ је заживео доприносећи развоју локалних заједница путем реализације пројеката у областима науке и образовања, јавног здравља и социјалне заштите, заштите животне средине, културе и спорта. Током претходних 15 година унапређен је рад више од 180 образовних установа, више од 40 институција културе, опремљено је 45 болница и домова здравља, донирано је 14 санитетских и патронажних возила, уређено је укупно 146 дечјих игралишта, паркова, спортских терена и објеката.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације