ОЛИМПИЈСКИ КРУГОВИ НА ЗЕМУНСКОМ КЕЈУ: Париска прича о одрживости и највећих светских догађаја сеже до Србије

"НАЈЗЕЛЕНИЈЕ игре икада", у Паризу с краја јула до средине августа цивилизацијски су есеј о одрживости у временима спектакла. Французи су преполовили угљенични отисак из Лондона 2012. и Рија 2016. са њихових просечних 3,5 милиона тона CO2 на око 1,75 милиона тона, али овај податак значи само промену једначине тешког рачуна који већина нас не разуме.

Foto: Shutterstock

Са стране разума обичног човека импресивније звучи чињеница да Парижани нису градили "славу" из почетка него је преко 90 одсто грађевина за спортисте, туристе и новинаре у ствари простор који је већ постојао.

Новоизграђени пројекти укључују центар за водене спортове и село спортиста у департману

Фото: Горан Чворовић

Прича о "одлуци" јесте олимпијска париска прича за златну медаљу. Она има свој пандан и у нашој Србији

Када је пре четири деценије група ентузијаста одлучила да поврати живот птици белоглавом супу, све је било против њих. И ратови и беспарица и очај - данас се то зове "поликриза". Пре четири деценије, у Србији се пар орнитолога „усудило“ да размишља заједно са малом групом еколошких ентузијаста планинара.

Где год на Балкану или средњој Азији виде ову птицу - орнитолози знају да је из Србије. Да. На Увцу су се људи организовали и "усудили" да би данас имали резултат.

Архитекта Лауре Мериауд пројектовала је Центар валовитог дрвеног крова, ремек-дело амбијенталног "уклапања" у постојеће, односно као некад.
Кревети од тврдог картона или сточићи или полице у Олимпијском селу од употребљених тениских лоптица су овде "спектакл" по коме ће се Игре памтити.

Пре неких 15 година у децембру на Дунаву, крај Лучке капетаније "пало" је јато лабудова - не веће од 15 птица. Раније никад нису зимовале ту. Данас њихова колонија броји стотине. 

Стручњаци за птице, орнитолози, долазак и останак лабудова на зимовнику "где им место није" тумаче обостраном љубављу, емоцији која се развила између људи и животиња коју би најправилније могли назвати енергија самодржања.

Фото: Вероника Павков

У Холивуду су „по љубави“ снимили филм Пети елемент!

И када смо код Дунава, као да смо код париске Сене.

То је љубав - "париска", "увачка" и "земунска"!

Лекцију о одрживости париске олимпијаде непосредно пре отварања држао је Antoine du Souich, директор стратегије и иновација у инфраструктури француских домаћина:

- У Олимпијском селу, станови за спортисте биће претворени у домове, а најмање трећина ће бити намењена јавном становању у предграђима северно од Париза, укључујући Saint-Ouen, Saint-Denis и L'Ile Saint Denis. Локација укључује сопствени мини-центар за третман воде који ће сакупљати и пречишћавати отпадне воде које се могу користити у баштама.

- Eкспериментална зграда, позната као "зграда циклуса", користиће пречишћену кишницу за своје тоалете, који су дизајнирани да одвајају урин и фекалије који се затим могу претворити у ђубриво. И то је једноставно корак на путу, на новом начину изградње за сутра - рекао је Антоине.

И заиста, Париз је "погурао колико год је могао" промену начина на који се спортски и неспортски догађаји воде. Повезали су спортске објеката на електричну мрежу, а избацили масивне дизел-генераторе на које се стадиони обично ослањају. 

А на Увцу је главни "белоглави" Дарко. Он је нестао из станишта далеке 2007. а вратио се заувек 2023. Где је лутао 15 година само он зна, али се вратио на станиште љубави.

Фото Резерват "Увац"

На крају, и за наук: Птицама са Увца одвајкада се на нашем поднебљу приписују разне моћи.
У народу се верује да види у будућност, да живи 500 и више година и да је весник између
света богова, људи и подземља. Он је праведан и никад не убија плен, већ долази по "своје".
Верује се да предводи олује...
Да би се избегле олује и несреће, прво се треба "усудити". О неизбежном петом елементу може да се учи у Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације