НЕВИДЉИВИ ЕКОЛОШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: Како микропластика угрожава животну средину и људско здравље
МИКРОПЛАСТИКА, невидљиви еколошки непријатељ, постаје све присутнија претња по животну средину и људско здравље.
Foto: Shutterstock
Ови сићушни фрагменти пластике, мањи од 5 мм, потичу из различитих извора, укључујући индустријске процесе, козметичке производе, вештачка влакна из одеће, па чак и гуме за аутомобиле. Њихова свеприсутност у нашој околини данас захтева хитна решења.
Извори микропластике
Према извештају Европског парламента, кључни извори микропластике укључују:
1. Примарну микропластику, која је намерно произведена, као што су микроперле у козметичким производима и детерџентима.
2. Секундарну микропластику, која настаје разградњом већих пластичних предмета, попут боца, кеса или риболовних мрежа, услед физичких, хемијских и биолошких фактора у природи.
Индустрије широм света, од текстилне до прехрамбене, доприносе овом проблему на више нивоа.
Приметно је да микровлакна из синтетичких тканина током прања одеће доспевају у водене екосистеме, док су честице из гума за аутомобиле свеприсутне на друмовима и у ваздуху који удишемо.
Последице микропластике на животну средину и здравље
Последице микропластике су далекосежне. У првом реду, ове честице акумулирају се у морским екосистемима, угрожавајући биодиверзитет и чинећи морску храну опасном за људску употребу.
Истраживања су показала присуство микропластике у питкој води, морским плодовима, па чак и у ваздуху. Забрињавајући налаз који је недавно објавио Форбс указује на присуство микропластике у људском мозгу, што отвара нова питања о њеним потенцијалним неуротоксичним ефектима.
На индивидуалном нивоу, микропластика улази у наш организам путем хране, воде и ваздуха, што изазива забринутост због могућих дугорочних последица на здравље, укључујући упале, канцерогене ефекте и хормоналне поремећаје.
Према извештају са Блоомберг-а, све више људи постаје свесно потребе за смањењем изложености микропластици, било да је реч о промени навика куповине, филтрирању воде или коришћењу природних материјала у свакодневном животу.
Како се борити против микропластике
Решења за проблем микропластике морају бити вишеслојна и обухватити све аспекте друштва, од политике и индустрије до индивидуалних навика.
У складу са Агендом 2030, неколико корака је кључно:
1. Смањење производње пластике - одговорнa производњa и потрошњa
Прелазак на одрживије материјале, рециклажу и поновну употребу може значајно смањити количину пластике која улази у животну средину.
2. Побољшање рециклажних капацитета
Повећање стопа рециклаже пластике у развијеним и неразвијеним земљама захтева нова улагања у инфраструктуру.
3. Промовисање свести међу потрошачима
Промена понашања потрошача, попут смањења употребе производа за једнократну употребу и преласка на алтернативне материјале, може смањити потражњу за пластиком.
4. Технолошка иновација
Развој нових метода за пречишћавање воде и ваздуха, као и филтрирање микрочестица из веш машина и индустријских постројења, играће кључну улогу.
Имплементација решења која смањују производњу пластике и повећавају њену поновну употребу усклађена је са климатским циљевима Париског споразума и циљем да се глобално загревање ограничи на испод 1,5°Ц до 2030. године
Микропластика је глобални проблем који захтева хитне и координисане акције. Кроз интеграцију Агенде 2030, решења могу бити одржива и дугорочна, чиме се обезбеђује боља будућност за нашу планету и све нас.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)