ПРЕСТУПНЕ ГОДИНЕ У КАЛЕНДАРУ: Зашто су нам оне потребне и како су настале?

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

23. 02. 2024. у 22:40

ПРЕСТУПНЕ године су године сa 366 календарских дана уместо уобичајених 365. Догађају се сваке четврте године према грегоријанском календару, календару који користи већина света.

ПРЕСТУПНЕ ГОДИНЕ У КАЛЕНДАРУ: Зашто су нам оне потребне и како су настале?

Фото: Free Images Pixabay

Преступне године постоје јер је једна година у грегоријанском календару нешто краћа од соларне или тропске године, времена које је потребно да Земља једном у потпуности обиђе Сунце.

Календарска година има тачно 365 дана, док соларна година има отприлике 365,24 дана, односно 365 дана, 5 сати, 48 минута и 56 секунди.

Када се не би урачунавала ова разлика, онда би се за сваку годину која прође размак између почетка календарске године и соларне године повећао за 5 сати, 48 минута и 56 секунди.

Временом би то променило време годишњих доба. На пример, ако бисмо престали да користимо преступне године, онда би за отприлике 700 година лето на северној хемисфери почело у децембру уместо у јуну.

Додавање преступних дана сваке четврте године увелико уклања овај проблем јер је додатни дан приближно исте дужине као и разлика која се акумулира током тог времена.

Међутим, систем није савршен: добија се око 44 додатна минута сваке четири године или данна сваких 129 година. Да би се решио овај проблем, преступне године се прескачу сваке стоте године, осим оних које су дељиве са 400, као што су 1600 и 2000. Али чак и тада још увек постоји мала разлика између календарских и соларних година.

Али уопштено, преступне године значе да грегоријански календар остаје усклађен са нашим путовањем око Сунца.

Идеја о преступним годинама датира из 45. године п.н.е. када је Гај Јулије Цезар увео јулијански календар, који се састојао од 365 дана подељених у 12 месеци које још увек користимо у грегоријанском календару. (Јул и август изворно су се звали Quintilis односно Sextilis, али су касније преименовани по Јулију Цезару и његовом наследнику Октавијану Августу).

Јулијански календар укључивао је преступне године сваке четири године без изузетка и био је усклађен са годишњим добима на Земљи захваљујући „последњој години забуне“ 46. п.н.е, која је укључивала 15 месеци са укупно 445 дана, према Универзитету у Хјустону, пише Лајв Сајенс.

Вековима се чинило да Јулијански календар савршено функционише. Али средином 16. века астрономи су приметили да годишња доба почињу око 10 дана раније него што се очекивало када се важни празници, попут Ускрса, више не поклапају са одређеним догађајима, попут пролећне равнодневнице.

Како би то исправио, папа Гргур XIII увео је грегоријански календар 1582. године, који је исти као и јулијански календар, али с изузетком преступних година за већину стогодишњица (као што је горе наведено).

Вековима су грегоријански календар користиле само католичке земље, попут Италије и Шпаније, али су га на крају прихватиле протестантске земље, попут Велике Британије 1752. године, када су њихове године почеле увелико да одступају од католичких земаља.

Због разлике између календара, земље које су касније прешле на грегоријански календар морале су да прескоче дане како би се ускладиле с остатком света. На пример, када је Британија заменила календаре 1752. године, 2. септембар следио је 14. септембар.

У неком тренутку у далекој будућности, грегоријански календар ће можда морати да буде поново прилагођен јер није усклађен са соларним годинама. Али требаће хиљаде година да се то догоди.

У осмом веку пре Христа, римски календар је имао само 10 месеци, почевши од марта и завршавајући у децембру. Хладна зимска сезона била је занемарена, без месеци који би то означили. Али овај календар је имао само 304 дана, па су јануар и фебруар на крају додати крају верске године. Фебруар је имао најмање дана. Али Римљани су те месеце убрзо почели да повезују са почетком грађанске године, а око 450. године пре Христа јануар се сматрао првим месецом нове године.

Када је папа Гргур XIII додао преступни дан грегоријанском календару 1582, одабрао је фебруар јер је то био најкраћи месец, што га је у преступним годинама учинило за један дан дужим.

sputnikportal.rs

БОНУС ВИДЕО - ШОЈГУ ИЗНЕО ПОДАТКЕ О КОНТРАОФАНЗИВИ Украјина изгубила 125.000 војника и 16.000 комада војне технике

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа

КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа

ОКО 2.800 људи, међу којима и велики број припадника либанског оружаног покрета Хезболах, који подржава Иран, као и лекари, повређени су у уторак након што су им експлодирали пејџери којима су комуницирали.

17. 09. 2024. у 21:06

ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно

ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно

ПРЕДСЕДНИК САД Џозеф Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и председник Француске Емануел Макрон могу испровоцирати сукоб који може довести до неповратних последица, рекао је данас председник Думе Русије Вјачеслав Володин на пленарној седници.

17. 09. 2024. у 17:35

НАГЕ СЛИКЕ: Због ових радова је Меланија Трамп подигла глас (ФОТО)

НАГЕ СЛИКЕ: Због ових радова је Меланија Трамп подигла глас (ФОТО)

МЕЛАНИЈА Трамп (54), бивша прва дама Америке, осврнула се на своје голишаве фотографије настале током њене манекенске каријере. Лепа Словенка изнела је став о контроверзним сликама у својој објави на друштвеним мрежама, везаној за њене предстојеће мемоаре под називом "Меланија".

19. 09. 2024. у 18:20

Коментари (0)

НИШТА ОД ТРЕЋЕ ФАЗЕ: КК Партизан завршио са продајом сезонских карата