ПРЕПОЗНАЈТЕ ДЕПРЕСИЈУ КОД ДЕТЕТА НА ВРЕМЕ: Знак за узбуну је избегавање омиљених активности

Туга, нажалост, није категорија резервисана само за одрасле, као ни депресија. Ма колико нам деловало да деца могу бити само и искључиво весела, јер се толико искрено радују животу и свему око себе, каткад то није случај.

Фото Shutterstock

Депресија, болест која се тихо прикрада жртви и боји јој мисли и дане у сиво, погађа и децу различитог узраста, па и најмлађе, оне до 13 година старости, односно све до уласка у пубертет. Међутим, често вас може збунити јер ова болест изгледа другачије код деце, тинејџера и одраслих. Познавање знакова депресије и начина на који се они разликују у различитим старосним групама може вас боље припремити за давање адекватне помоћи вашем детету, уколико му је потребна.

Како изгледају симптоми депресије? Код особе било ког узраста, дијагноза депресије обично се заснива на осећају туге, празнине или безнадежности током већег дела дана, готово свакодневно. Поред тога, уобичајени симптоми укључују смањено интересовање за активности у којима су некада уживали, затим ако особа једе више или мање него обично, не спава довољно или је у сну превише, повлачи се од пријатеља и породице и има мисли везане за самоубиство.

Код деце и тинејџера, међутим, мало је другачије, раздражљивост може заменити тугу. Ако је ваше дете необично раздражљиво без разлога, то може бити знак депресије. Но, више би требало да обратите пажњу на промене у њиховом понашању, него на саме симптоме.

Ево како депресивно стање приближно изгледа код мале деце и оне у предадолесцентском добу.

- Кључно у уочавању депресије код мале деце је тражење промене у понашању - објашњава Дејвид Фридландер, амерички психолог, клинички психолог на Институту за дечји ум. - Не ради се само о томе да је малишан нервозан или потиштен, већ да таква понашања нису типична баш за њега. Рецимо да је некада ваше дете уредно стављало домаћи задатак у фасциклу у свом ранцу, а сада га згужва у лоптасти облик и држи на дну торбе. Или, можда се изненада свађа или крши правила у школи, а то никада раније није радило. Такође, повећана осетљивост на критике када погреши или плакање уколико вам да погрешан одговор, а претходно би у таквој ситуацији само слегло раменима, може бити знак депресије.

Још један од показатеља ове болести је дететово удаљавање и повлачење од ствари у којима је некада уживало. Мала деца у великој мери зависе од својих родитеља када је у питању довођење и одвођење до одређених активности. Повлачење мале деце може се манифестовати тако да више пута тражи од вас да прескочите одлазак на часове плеса или вас моли да га убудуће не пријављујете на неки спорт.

МАМА, ОПЕТ МЕ БОЛИ СТОМАК

Уз то, ако дете често говори нешто попут: „Не желим“ или „Не могу“, то би могло значити да се бори са депресијом, нарочито ако је реч о малишану који је некада био срећан због учествовања у активностима које одговарају његовом узрасту. Изненадне и честе соматске тегобе, које раније нису постојале, још су један знак депресије. На пример, ако ваше дете одједном има честе болове у стомаку и главобоље, то може указати на депресију. Такође, ако је ваше дете необично раздражљиво без разлога, чак и без пратеће туге, то може бити знак депресије. Међутим, постоји и сродан поремећај расположења који се понекад дијагностикује код изузетно раздражљиве деце, а назива се поремећај дисрегулације расположења. Испољава се кроз екстремне нападе беса у комбинацији са раздражљивошћу.

Након свега овога сигурно се питате како родитељи могу помоћи у лечењу депресије код деце. Срећом, лечи се. Доказано најчешћи третман за депресију је когнитивна бихејвиорална терапија (КБТ), кроз коју деца уче да примећују и изазивају негативне, деструктивне мисаоне обрасце. Постоји неколико облика КБТ прилагођених деци и тинејџерима са депресијом, укључујући дијалектичку бихејвиоралну терапију (ДБТ) и интерперсоналну терапију (ИПТ). Користе се и лекови, понекад у комбинацији са терапијом. Најчешће употребљавани антидепресиви укључују ССРИ (селективни инхибитори поновног узимања серотонина), и СНРИ (инхибитори поновног узимања серотонина-норадреналина).

Када је у питању лечење млађе деце, најчешће родитељи морају да буду више укључени у целокупан процес оздрављења. Родитељи осмогодишњака, на пример, мораће да помогну детету у заказивању ваншколских активности, да се постарају да их оно похађа и да дају подстицаје за наставак редовног одлажења на њих.

Ипак, оно што сматрамо најважнијим у сваком односу са дететом, а нарочито са малишаном ког мучи депресија, јесте довољна количина љубави добијена од стране родитеља, као и њено често испољавање. Дакле, немојте само у себи чувати топлину коју осећате према свом наследнику, већ га што чешће обасипајте видљивим показатељима љубави, пољупцима, загрљајима, па и речима. Покажите му да верујете у њега без обзира на све, и у баш свакој околности, и да га волите највише на свету. Да је ваш и да сте ви његови, до краја живота. И да вам увек може рећи све. Видећете, резултат неће изостати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације