КО МОЖЕ ИМАТИ СВОЈ ГРБ: Стручњак објаснио - није само за племство

Када би требало да објаснимо укратко, рекли бисмо да је хералдика помоћна историјска наука која проучава постанак и развој грбова, њихових елемената и обележја, као и припадност и употребу.

Фото Shutterstock

Дефиниција као дефиниција, труди се да све особине сабије у једну реченицу, а то је у овом случају далеко од могућег. Хералдика је наука и уметност која постоји већ 11 векова, која је жива и стално се развија и мења, потпадајући под разне утицаје - временске и просторне. У суштини, бави се идентитетом носиоца грба и можда је нека врста прамаркетинга – овако нашим читаоцима хералдику представља Марко Дражић, председник Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“.

Шта се налази у центру хералдике?

- Грб, што је штит са јединставеним садржајем. Основна намена грба била је распознавање ратника на бојишту када су сви под оклопима. Дакле, када штит-грб ставимо у систем, када га направимо непроменљивим и наследним, добијемо науку: хералдику. Касније, наравно, оклопници на коњима су нестали, али хералдика је опстала. Данас грбови служе да покажу идентитет грбоносца на један виши и племенитији начин. Грб је заправо идеални портрет армигера, односно грбоносца. Можда је занимљиво рећи да су изрази за грб у многим језицима исти или слични као за речи оружје и/или наслеђе. На пример, немачки wappen (грб) и waffen (оружје), енглески arms (грб и оружје) или италијански arma (грб, оружје). Реч грб је код нас дошао преко Пољске (herb), Чешке (herb) и Русије (герб), а они су израз усвојили из немачког израза erben, што означава наследство. До тада су код нас били у употреби изрази знамење, вопин, цимиер, биљег.

Колико просечан Србин зна о хералдици?

- Мало! Зна како изгледа грб државе али не зна много о њему јер о томе ни не размишља, што и није тако чудно. Када је реч о личној хералдици углавном се људи питају „шта ће ми то, чему то служи?” и мисле да је лични грб везан само за племство. Ту предрасуду желимо да разбијемо. Свако може да има грб! Наравно, ако тој жељи и изради грба приступа у доброј вери и намери. Мали је број људи код нас који се баве хералдиком и разумеју је на исправан начин. Али када једном дубље уђу у тај свет, постају пасионирани истраживачи њене историје, правила или примене. Хералдика је на мала врата деведесетих ушла код нас оснивањем Српског хералдичког друштва „Бели Орао“, које и данас сматрамо за „де факто“ највећи хералдички ауторитет. Један од оснивача тог Друштва, његов дугогодишњи председник и садашњи почасни председник арх. Драгомир Ацовић, може слободно понети титулу оца модерне српске хералдике. Даље, оснивањем Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“, 2008, и Одбора за хералдику при Друштву српских родословаца „Порекло“ рад на истраживању и популаризацији хералдике код нас постао је још јачи.

МЕЂУ „НОВОКОМПОНОВАНИМ“ ИМА МАЊКАВИХ

Каква је ситуација у свету?

- На Западу се људи више занимају за ту област, јер је хералдика тамо и настала, има дужу традицију. Многи наши људи, исељеници, желе за себе грб јер имају јаснију представу о хералдици. И институционално тамо је ситуација боља. Грбови се раде при посебним хералдичким телима и област је веома уређена, са јасним правилима и стандардима, што нама мањка, нарочито на пољу месне хералдике. Требало би основати посебно тело при неком државном органу или министарству које би се бавило израдом и регистрацијом грбова. Ситуација је сада крајње “лабава” па долазимо до тога да се неки општински грбови мењају и прекрајају без потребе, а чест је случај и да се хералдички исправан грб замени новим мањкавим, неретко не поштујући основна правила хералдике. Грбови се раде преко конкурса о чијем исходу одлучују општинари, најблаже речено, слабог хералдичког знања. Није све што је лепо и шарено, уједно хералдички исправно.

Шта све од онога што свакодневно виђамо спада под хералдику, а да ни не знамо? А од оног што користимо?

- Поред тога што је метафоричка слика носиоца, грб је одличан начин да се прикаже шта је ваше. Зато, грбове употребљавамо на безброј начина. На пример, ако видимо грб Београда на возилу јавног превоза јасно је да је оно власништво или да ради у систему који је организовао град Београд. Нарочито лепе примере грбова налазимо у архитектури где су приказани на зградама, црквама и институцијама. Власници их употребљавају на личним меморандумима, на свечаном посуђу, печатном прстењу. Наравно, треба имати меру и не претеривати.

Шта заправо представља симбол мртвачке главе и откуд то да се толико често среће?

- Овај симбол је често погрешно схватан, а у нашој традицији је он ништа друго до спремност на самопожртвовање по цену живота како би се извојевала победа и слобода. Мртвачку главу са укрштеним костима називамо још и „Адамова глава“ што овом симболу потврђује хришћанске корене. Према предању, прах праоца, Адама, се налази на Голготи где се, као што је познато, одиграло и распеће Спаситељево. По Божијем промислу Христова крв је опрала Адамову лобању, а преко њега и читаво човечанство од греха дајући му могућност спасења. Тако гледајући, Адамова глава има значење ослобођења од смрти и спасења. На великом брoју приказа Христовог распећа у подножју крста може се видети баш мртвачка глава са укрштеним костима.

НАДГРОБНЕ ПЛОЧЕ ИЗ СОПОЋАНА

Када је први пут хералдика примењена у Србији?

- Најраније примере употребе хералдике код Срба и на простору данашње Србије срећемо већ у другој половини 13. века. Реч је о неколико надгробних плоча из Сопоћана на којима су недвосмислено приказани хералдички симболи, било у форми штита било у форми челенке (хералдичког украса на кациги ратника). На једној од њих приказан је штит подељен косом лентом која раздваја полумесец и сунце, док је на другој, која припада логотету Томи, приказана кацига са челенком у виду орловог крила. Од 13. века хералдички извори су све чешћи и све разноврснији. Срећемо грбове у архитектури, на надгробним споменицима, рукописима, на накиту, новцу...

Која прича се крије иза грба Србије?

- Грб Србије настао је спајањем грба модерне Кнежевине Србије и грба Немањића. Оба грба своје корене вуку из тзв. илирске хералдике, која се развила у Приморју крајем 16. века, и извршила значајан утисак на развој ове науке код нас за све векове даље. Још старији корени оба ова грба срећу се и у средњовековним изворима. Најстарији пример грба Немањића забележен је на портолану Ангелина Дулсерта из 1339, где је на хералдичком банеру приказаном изнад Скопља црвени двоглави орао на сребрној подлози (у неким преписима овог портолана сребрну подлогу заменила је златна). Грб са крстом и оцилима има нешто сложенију историју, и у контексту хералдичких извора можемо рећи да га срећемо на новцу из периода деспота Стефана, где су уместо оцила у тетраграму полумесеци (сличан новац ковао се и у суседној Уграској), а срећемо га и на портоланима као стег који се вијори изнад Солуна и Цариграда. Ни аутори портолана често нису били сигурни шта се налази у тетраграму, па ти симболи варирају од грчког слова бета, преко слова С и Е, на крају поново полумесеца. Када је у питању хералдичка грађа са простора Србије, из тог времена имамо сачуван само поменути новац деспота Стефана.

Да ли су некада све виђеније продице имале своје грбове?

- У земљама где је хералдика била институционализована, све великашке породице су имале грбове, а по статусу разликовале су их хералдичке круне различитих нивоа племства.

Како се и зашто то изгубило кроз векове, те данас није толико чест случај?

- Променом политичких околности у Европи, пре свега са последницама Француске револуције, дошло је прво до слабљења, а затим и до нестанка многих монархија. Слабио је и утицај племства, уколико није било сасвим укинуто, што је довело и до смањења важности хералдике и губитка интересовања за њу код шире популације. Тако се хералдика у највећем броју земаља Европе углавном свела на државну и локалну, а само код пасионираних љубитеља поново би оживео интерес и за личну хералдику.

Која је разлика између грба и амблема?

- У начелу сваки грб је амблем, али сваки амблем не може бити грб. Да би се нека представа могла назвати грбом она мора бити приказана на штиту. У хералдици постоје јасна правила која се морају поштовати, од начина слагања боја, подела штита, положаја фигура на штиту, односа фигура једне према другој... Све је уређено хералдичким законима. То хералдику разликује од, на пример, уметности или графичког дизајна. Пожељно је али не и пресудно да хералдичар буде добар цртач. Грб је исправан ако следи правила, а да ли га је нацртао неко без великог талента или врхунски мајстор цртач, то није битно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације