ЗАШТО СЕ ВЕЛИКИ БРОЈ ФАТАЛНИХ ЉУБАВИ НЕ ЗАВРШАВА БРАКОМ: Кад судбина споји, а опсесија раздвоји

Када смо уверени да без некога не можемо, стално нам је у мислима, сањамо га у сну и на јави, а сваки сусрет нам је набијен страшћу и емоцијама које би на скали интензитета пробиле горњу границу, обично такву љубав називамо фаталном.

Фото Shutterstock

Још ако се стално враћамо партнеру након бурних прекида, или нам та веза обележава већи део живота, све и да није дуго трајала, сасвим сигурно ће понети епитет фаталне. Међу познатим глумцима који су "патили" од ове врсте љубави издвајају се Кетрин Хепберн и Спенсер Трејси који су четврт века провели у емотивној вези, јавној тајни за коју су сви знали, иако се славни глумац до краја живота није развео од супруге. Можда природу оваквог односа најбоље описује изјава Хепбернове у једном од интервјуа: "Зашто сам све то време била са њим? Искрено, не знам. Могу само рећи да никад нисам могла да га оставим. Те године су једноставно пролетеле и за мене су биле савршено срећне". У фаталну љубав убраја се, свакако, и она између Лазе Костића и 29 година млађе Ленке Дунђерски, која је умрла, у 25. години, два месеца након што се песник оженио. О обе се и дан данас говори.

Зашто се велики број фаталних љубави не завршава браком, објашњава нам Марина Маљковић Ранитовић, психолог, стални судски вештак и системски породични психотерапеут:

- Фатална љубав подразумева везу у којој партнери немају контролу над својим осећањима и реакцијама, а контрола, одлука и зрелост су главне карактеристике брака. Управо због овакве суштинске разлике између фаталне љубави и брака се велики број фаталних љубави не завршава браком.

Какве су њене нуспојаве?

- Партнери редовно верују да би фатална љубав опстала као фатална само ако би се неко до њих променио, у смислу редукције максималне тензије која траје. Истовремено је присутна зависност од таквог неудобног односа – фаталност је синоним за негативност у релацији, партнери који су задовољни вербализују да су нашли човека или жену свог живота, никада да су у фаталној вези. Фаталност има још једно значење – у смислу "фатална болест" – неизбежно пропадање – фаталан исход.

Да ли се део фаталности ових веза крије баш у томе што су неостварене до краја?

- Овде се ради о циркуларној узрочности: зато што су фаталне зато су неоставерене до краја и то што су неостварене до краја их чини додатно фаталнима.

У ДЕТИЊСТВУ И СТАРАЧКОМ ДОМУ

У ком животном добу се најчешће дешавају фаталне љубави?

- Нема правила, у свим животним добима. И у периоду детињства и у старачким домовима.

Да ли би се страсти "стишале" када би се таква веза озваничила?

- Не би, суштина фаталности је дубља од суштине озваничености.

Како такву везу ипак "довести" до брака?

- На много начина је то могуће (притисак окружења, непланирана трудноћа, потреба за контролом...), али је дискутабилно да ли је потребно овакво "мешање баба и жаба". Лично сматрам да фаталну везу не треба уозбиљити, озваничити или довести до брака, него је треба искористити као полигон личног раста и развоја, а затим је спаковати међу успомене на дане незрелости и наивности и одабрати адекватног партнера за љубав која не спутава и не гуши и у којој су доминантна пријатна осећања – повезаност, припадност, усклађеност, поштовање, срећа, мир, извесност.

Ако се то и догоди да ли су турбуленције и узбуђење током брачног живота загарантовани? А развод?

- Потпуно је сигурно да су турбуленције и узбуђења током брачног живота загарантовани. Питање је колико су турбуленције и узбуђење током брачног живота карактеристике брачне функционалности и циљ коме брак тежи. Развод није загарантован, ако се уклопе фатална љубав и брак чини се да ништа није загарантовано у тој врећи разних изненађења.

Да ли је брак заиста "круна нечије љубави"?

- Зависи од много чега, пре свега од става о браку - ако тежимо брачном животу и перципирамо га као свој циљ, онда брак може и треба да буде круна љубави. Ако нам је приоритетна незрелост и неизвесност коју фатална веза садржи, онда се "брачност" у овај концепт често веома тешко уклапа.

БЕЗ ТЕБЕ НЕ МОГУ ДА ЖИВИМ

Обележе ли оне, осим животе партнера, на неки начин и животе оних око њих?

- Обележе и животе партнера и пре свега њихове деце, ако их има. На који начин? Сталном анксиозношћу, неизвесношћу, ретким моментима еуфорије, честим данима дна уз потпуно одсуство мира и спокоја.

Ако су нам родитељи имали такву љубав да ли природно морамо и ми да јој тежимо?

- Не морамо, често се дешава да уморни од свих њихових турбуленција бирамо партнере које ћемо "мање волети", али уз које ћемо бити спокојни и ми и наше окружење, пре свега наша деца.

У којој мери су романи, песме, филмови, бајке, одговорни за визију фаталне љубави коју свако од нас има?

- У великој мери - холивудизација делује толико примамљиво на први поглед.

А нечија маштовитост и склоност сањарењу?

- Маштовитост и склоност сањарењу чини ми се нешто мање, јер ће свако од нас у складу са личним преференцијама да измашта различите модалитете партнерства - могуће је да измаштамо мирну и спокојну, високо функционалну везу у којој смо ми сами "ковачи своје среће".

Колико се доживљај фаталне љубави разликује од особе до особе?

- Као и остали субјективни доживљаји, и доживљај фаталне љубави се разликује од особе до особе. Некоме је фатална љубав сила којој се треба препустити, без обзира што се под њеним дејством осећамо непријатно, некоме је то зависност коју треба превазићи, некоме је изазов у којем треба донети одлуку да ли истрајати или одустати, некоме је фатална љубав аутоматизам у смислу да се не може живети без фаталног партнера и да је раскид крај живота. Ови последњи имају највећи проблем. Они, ма колико били незадовољни, остају у фаталном односу до краја живота, по цену убиства или самоубиства. Често у фаталним љубавима постоји ирационално уверење да је живот без те, за нас фаталне, особе потпуно бесмислен и немогућ. Бити остављен доживљава се као смак света и често долази до психичког насиља, затим и физичког, а могућ је и трагичан, фаталан исход фаталне везе. Због свега наведеног од пресудног значаја за квалитет живота и партнерства је да на судбину гледамо као на нешто чиме ми управљамо, а не као на нешто што управља нама.

Рецепт

Када би требало да напишете рецепт за фаталну љубав, који би били њени састојци, начин припреме и деловање?

Састојци:

• судбина
• неконтролисана привлачност
• трајна неизвесност
• еуфорија
• психичка патња
• повређеност и бол
• краткотрајни тренуци магичне екстазе
• опсесија партнером
• страх од напуштања и одбацивања
• љубомора
• општа зависност од партнера
• опсесивна тежња за контролом партнера.

Начин припреме:

Елиминишемо личну слободу, властиту одговорност и емпатију, акцентујемо утицај судбине и трпимо однос који нам је у суштини неприхватљив, јер га доживљавамо као судбински.

Незрелост и несигурност

Постоје ли особе које су подложније фаталним љубавима? Какве су њихове особине?

- Немогуће је одредити типичан профил личности које су подложније фаталним љубавима али је могуће уочити неке особине које се провлаче као доминантне: незрелост, неинтегрисаност, несигурност, ниско самопоуздање, спољашњи локус контроле (доминантно пребацивање за појаву и развој догађаја у нашем животу нечему "са стране").

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације