ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ ЖЕНСКАРОША: Могу да се заљубе само у један тип жена

Од њих жене зазиру али их и обожавају, желе да их „укроте“ и мисле да ће оне бити баш те које ће успети да их вежу за себе.

Фото Shutterstock

Са друге стране, женскароши уживају у свом реномеу, летећи са цвета на цвет док им поглед шара од једне до друге девојке, па и жене. Неретко туђе, али то им није много битно. Све док освајају осећају се живима и пожељнима, а то им је погонско гориво за даља завођења и нове авантуре. И док родитељи ћерке уче да их се клоне, они већ вековима опстају. Да ли се женскарош рађа или постаје, какав је њихов психолошки профил, могу ли се променити, само су нека од питања на која нам одговоре даје Јована Јовановић, психолог:

- Психологија као наука личност женскароша посматра из више перспектива, због тога што постоји много разлога који могу да леже у основи оваквог понашања. Са једне стране постоје генетичке теорије које говоре у прилог импулсивности, импулсивног темперамента, па је ту реч о наследном фактору. Са друге стране, социјалне теорије говоре о учењу по моделу где дечак може посматрати оца и угледати се на његово понашање. Такође, породичне трауме и нездрави односи могу развити осећај несигурности и потребу да се особа “осигура” тако што ће седети на две столице и тиме доказивати себи да нешто вреди. Женскарош је увек неко ко има проблем са везивањем, а тај проблем датира из односа неповерења у родитељском дому. То су често и богати људи, из жеље да демострирају моћ, и сиромашни који имају више жена те тако у својој глави компензују комплекс инфериорности. Женскароша можемо наћи у свим слојевима друштва, а из психолошке перспективе реч је о маладаптивном обрасцу везивања или проблему везивања - који може бити и генетички узрокован и узрокован учењем по моделу.

Шта утиче на то да неко постане такав?

- Недовољно улагање породице у основне потребе особе - попут љубави, сигурности, усађивања правих вредности. Једном речју, када особа има незадовољене основне потребе проблем јој је да се морално изгради као личност, и самим тим гради неквалитетне односе који су неискрени, површни и користољубиве природе.

Какав је психолошки профил женскароша?

- Психолошки профил женскароша је емотивно нестабилан, са честим променама одлука, без дугорочних планова. Често су то врло шармантни људи који освајају на карту физичког изгледа или материјалних обећања. Њихов модел понашања је такав да одушевљавају друге, а потом их врло брзо разочаравају и тај образац је зачарани круг лажи. Углавном формирају топло-хладне односе, на супротан пол гледају као на трофеј, и немају много емпатије и одговорности, тако да се на њих не можете ослонити у емотивном смислу. Такве особе су неповерљиве, прилагодљиве, емотивно затворене и склоне манипулисању.

Зашто их жене толико воле? А оне њих?

- Жене не воле женскароше, оне заволе идеју о томе да све што женскарош прича може постати реално, што се заправо никада не деси. Женскароши нуде нереално лепе ствари, искуства, и увек играју на карту одушевљења, где свака жена помисли - ово је прилика каква ми се никада није десила у животу, не знајући да је то само лаж и илузија. Жене се код женскароша везују за то шта би он могао бити, за приче које он прича, а када спозна реалност и истину свака од њих се разочара. Женскароши воле жене из једног простог разлога - зато што тако хране свој его.

Да ли су они заиста такви или има мало и претеривања, прављења личног маркетинга у жељи да се представе неухватљивима, да би их још више „јурио“ слабији пол?

- Они су заиста такви, не праве никакав маркетинг да би их јурио супротан пол. Једноставно, у дубини душе сматрају да је љубав слабост. То прави пометњу код жена, јер већина њих верује да сваки мушкарац може да се промени и постане “принц на белом коњу”, што није истина.

Крије ли се у њима страх од везивања и повређивања па се задовољавају површним односима?

- Да, у женскарошима се крије, не страх од везивања, већ страх од издаје и напуштања. Они се воде тиме - боље да ја преварим тебе него ти мене.

Може ли се женскарош променити и постати одан само једној?

- Већина женскароша се не промени. То учине тек понеки, они који стекну поверење у жену. Када се то деси, стекну поверење и у себе и тада страх од издаје постаје мањи. Међутим, веома је важно нагласити да се приликом првих проблема који у животу наиђу женскарош може уплашити и поново вратити старом обрасцу понашања. То је ствар карактера, а карактер се тешко мења. И потребно је много рада, некада године и године заједништва да би женскарош стекао поверење. Већина жена на том путу одустане, јер женскарош са собом носи много проблема - попут материјалних издатака, полних болести, менталних крахова и слично.

Како иде тај „преображај“?

- Да би мушкарац престао да буде женскарош и постао одан он мора наићи на жену која од њега захтева одрицање. Они постају одани када почну да се одричу других жена и да улазе у однос у ком је најважније поверење. Тада су врло осетљиви. Потребно је да се женскарош одрекне многих задовољстава и страхова у својој глави, да у жени види пријатеља, јер они по правилу на жене гледају као на неког ко ће их пре или касније издати.

Које су им најчешће реченице и обрасци понашања?

- Нису сви исти. Неки се поносе тиме - углавном млађи мушкарци. Што су старији, све мање се поносе тиме и све више желе да их једна особа воли, али се плаше да узврате љубав. Код људи у годинама, који су некад били женскароши, психолошки конфликт се састоји из, са једне стране, жеље за љубављу и, са друге стране, страха од губитка љубави, одбацивања и осећања безвредности.

Могу ли они уопште да воле?

- Могу. Они најчешће заволе емотивно хладне жене које не траже много топлине, већ од мушкарца више захтевају одрицање и грађење стабилности. Већина жена по својој природи није хладна, зато женскароши ретко заволе.

Који тип жена би најлакше могао да се сложи са њима?

- Са женскарошом би најлакше могле да се сложе жене високог морала јер оне имају управо оно што њему у карактеру недостаје. Они се у такве жене заљубљују - оне које се не дају лако, а захтевају много. Већина жена управо греши у томе што мисли да ће, што више љубави и пажње и прилагођавања пружи женскарошу, од њега добити више, али њега то најчешће гуши и тера да тражи даље, боље прилике за своју карактерну проблематику.

Шта се са њима дешава у познијем добу, када су мање привлачни него раније?

- У познијем добу, ако није наишао на праву особу, женскарош живи исто ако пре. И даље лаже и вара али се његов опус деловања смањује. Најчешће се скрасе у петој деценији, а неки никада. Гледано са аспекта менталног згравља највећи проблем женскароша је да се породично оствари - јер већина њих зачне породицу која се распадне. Па онда зачне другу породицу, која се такође распадне. На крају заврши у неком трећем односу тако да претходне жене и деца не причају са њим, што уводи у причу породичне патологије из које овакви проблеми и потичу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације