ЉУБАВ ЈАЧА ОД РАЗЛИКА: Које су све предности, али и изазови емотивне везе са особом из друге државе

Ако бисте питали било које двоје заљубљених којим језиком, без много речи, једно другом говоре своје жеље и најтананије емоције, велика је вероватноћа да би одговор био „језиком љубави“.

Фото Shutterstock

Он је, свакако, много јаче и трајније везивно ткиво од било чега што се може речима изрећи, те није без основа најчешће означаван као универзални језик. Међутим, ипак је донекле теже потпуно изразити себе у љубавном односу када партнери долазе из различитих земаља и не говоре истим матерњим језиком. Није ту реч само о речима, већ и о томе што обоје са собом у заједнички однос „доносе“ претходно живљење у различитим културолошким, па и друштвеним срединама, другачијем окружењу, као и све факторе који су утицали на њихово одрастање, васпитање и формирање личности. Када су скупа то (п)остаје важно, али не неопходно и лоше по везу. Бројне изазове и лепоте партнерски однос са странцем доноси, а о некима од њих чућемо „из прве руке“, од Александре Гејџ, психолога, и саме удате за странца.

Какве потешкоће доноси љубавна веза са странцем, на које не бисмо наилазили да смо у односу са сународником?

Фото Shutterstock

- Љубавна веза са странцем може донети неколико потешкоћа које не бисмо имали у вези са нашим земљаком. Набројаћу их. Језичке баријере: Иако оба партнера могу говорити заједнички језик, понекад је тешко потпуно изразити осећања и мисли. Такође, комуникација са широм породицом може бити отежана ако они не говоре исти језик. Културне баријере: Разлике у културним нормама и обичајима могу изазвати неспоразуме. На пример, концепти као што су potluck или BYOB у Америци су потпуно непознати и необични у Србији. Приоритети и родитељски ставови: Договори око важних животних приоритета и родитељских ставова могу бити изазовни, јер се разликују између култура. Путовања: Честа путовања између две земље знају да буду скупа и захтевају додатно планирање и прилагођавање. Носталгија и прилагођавање: Селидба у другу земљу носи са собом осећај носталгије и потребу за адаптацијом на нову средину, што може бити емоционално захтевно. Све ове потешкоће захтевају међусобно разумевање, стрпљење и прилагођавање како би се веза успешно развијала.

Чак и ако оба партнера добро говоре језик којим се споразумевају, у којој мери оном од њих, коме није матерњи, је тешко да изрази све своје емоције и размишљања, хтења, а, с друге стране, исправно схвати оно што му партнер говори?

- Иако мој муж Грег и ја добро говоримо енглески, постоје тренуци када је тешко прецизно описати своја осећања и ставове на језику који није матерњи. Док је Грегу енглески матерњи језик, мени је српски. Он не говори наш језик и сматра српску граматику тешком. Само мењање именица по падежима му је непојмљиво. Енглески језик нема тако комплексну граматику, али има много фраза и идиома које човек мора да разуме да би добро баратао језиком. На пример, фраза to beat around the bush значи избегавати директан одговор, а она, као и многе сличне њој, збуњују некога ко није упознат са идиомима. Понекад, одређене фразе или културне референце могу бити "изгубљене у преводу." На пример, концепт промаје је јединствен за Србију и тешко га је објаснити Американцима. То је културни феномен који већини Американаца нема никаквог смисла. Мој муж збија шале са мном на рачун промаје (иако ја нисам једна од оних које је се боје).

Фото Shutterstock

Да ли партнер, који се из своје досели у земљу свог изабраника, губи и део свог идентитета негде успут? Он оставља породицу, друштво, једини до тада познати живот и долази у средину у којој овај други све то и даље има.

- Не долази до губитка идентитета, него до његовог проширења и адаптације. Увек сам била носталгична, али, срећом, Грег воли да посећује Србију и осећа се добро овде, тако да долазимо често. Уствари, и он је постао помало Србин. Овај процес прилагођавања и међусобног прихватања култура обогатио је наше животе и учинио нас свестранијима. Тако смо успели да задржимо наше корене док смо истовремено развијали нови заједнички идентитет који спаја најбоље из обе културе. Неким људима је лакши живот и осећају мање носталгије ако се потпуно асимилују у нову културу и прихвате нови идентитет, али ми смо нашли равнотежу која нам омогућава да уживамо у обема културама.

У којој мери културолошке разлике могу да буду препрека и да код обоје продубљују осећај различитости, па и неадекватности?

- Културолошке разлике су свакодневна појава у животу ових парова. На пример, у Америци постоји традиција potluck вечера где свако донесе једно јело, а непоједено врати кући. Слично је и са BYOB (Bring Your Own Bottle, односно донеси своју сопствену флашу), где гости доносе своје пиће и носе га назад ако остане непопијено до краја. У Србији, ово би било нечувено, јер домаћини обично обезбеђују све за своје госте и често им и спакују „за понети“ после весеља. Још једна разлика је у односу према времену. У Србији је уобичајено каснити на друштвене догађаје, док је у Америци тачност веома важна и цени се. Већина рођендана и сличних славља, али и неформалних, има тачно дефинисано време догађања, рецимо од три до пет. Ове разлике често изазивају неспоразуме, али пружају прилику за смех и прилагођавање. Генерално, културолошке разлике могу бити изазов, али и извор богатства и раста. Када се превазиђу, оне продубљују осећај повезаности и међусобног поштовања.

Зашто у појединим случајевима деца говоре језик само једног од партнера?

- Наша деца су све време изложена енглеском језику и култури, а у кући се углавном прича на енглеском. Српски језик је тежи за учење због своје комплексне граматике, што додатно отежава ситуацију. Иако деца желе да науче српски и обожавају да долазе у Србију, овде многи људи говоре енглески, што им олакшава комуникацију. Тако се природно ослањају на енглески језик, јер им је једноставније и практичније.

Да ли се у неком моменту, после дужег заједничког живота, потпуно изгубе разлике и осећај да нисмо из исте средине?

- Сматрам да се међусобне разлике временом губе код свих парова, било да су из исте или различитих култура. Током времена партнери се прилагођавају једно другом, што може довести до тога да разлике постану мање видљиве. Међутим, ако разлике постану превише изражене и непремостиве, оне се могу амплификовати, што понекад доводи до разилажења. Кључ је у међусобном разумевању, прилагођавању и прихватању различитости као дела заједничког пута.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације