НАУЧНИЦИ ОЖИВЉАВАЈУ АЛГЕ СТАРЕ 7.000 ГОДИНА: Биле су без кисеоника и светлости
ТИМ истраживача из Немачке успео је да оживи ћелије алги које су биле закопане на дну Балтичког мора више од 7.000 година, без светлости и кисеоника.

Фото: Принтскрин
Како пише, "The ISME Journal", алге су миленијумима биле заробљене испод слојева седимента, у потпуном мраку и без приступа кисеонику. Али након што су их научници поставили у повољне услове, ћелије су се потпуно опоравиле. Почеле су да производе кисеоник и размножавају се као да никада нису биле у стању мировања.
"ЕКОЛОГИЈА ВАСКРСЕЊА"
Према истраживачком тиму, то је најстарији познати организам из морских седимената који је успешно враћен из стања мировања, што представља изузетан пример у новој научној области познатој као "екологија васкрсења".
-Невероватно је да оживеле алге не само да су преживеле, већ и да нису изгубиле своју „кондицију“, односно биолошку функционалност, рекла је вођа студије Сара Болијус са Лајбницовог института за истраживање Балтичког мора. "Они расту, деле се и фотосинтетизују баш као и њихови савремени потомци."
Многе врсте у природи, уласком у стање мировања, као што је хибернација код сисара, успевају да преживе тешке услове успоравањем метаболизма и коришћењем претходно ускладиштене енергије.
Међутим, у Балтичком мору постоје изузетно специфични услови који омогућавају неким врстама алги да преживе у стању мировања много дуже него иначе. Након што ћелије алги потоне на морско дно, полако се прекривају седиментом, који их додатно штити од светлости и распадања.
Најновији узорци узети су са дубине од скоро 240 метара, у области познатој као Источна дубина Готланда, где су услови аноксични, готово без кисеоника, што спречава биолошко разлагање. У комбинацији са потпуним мраком, ово ствара савршено окружење за очување алги миленијумима.
РЕАКТИВИРАН УЗОРАК СТАР СЕДАМ МИЛЕНИЈУМА
Научници су успели да реактивирају алге из девет различитих узорака, а најстарији је датиран на 6871 годину, са могућом грешком од 140 година. Прецизност датирања омогућила је јасно наношење слојева седимента, објаснила је Болиус.
-Такви седименти функционишу као временске капсуле које садрже вредне информације о прошлим екосистемима, њиховом биодиверзитету, променама становништва и генетској еволуцији, рекла је она.
Сара Болијус верује да ће научници проучавањем ових организама моћи да сазнају више о условима у којима су првобитно живели, као што су салинитет воде, температура и ниво кисеоника.
-Чињеница да смо успели да поново активирамо тако старе алге само је први корак ка развоју „оруђа за васкрсење“ у Балтичком мору, додала је Болијус. „Сада можемо да спроводимо лабораторијске експерименте који нас „враћају у прошлост“ у различите фазе развоја Балтичког мора“.
(sputnikportal.rs)
БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели
Препоручујемо

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: На шта указују докази о неравномерној дистрибуцији воде на Месецу
15. 04. 2025. у 00:30

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)