НАУКА ИМА РЕШЕЊЕ: Како да препознате лажни осмех

СВИМА се у више наврата догодио тај осмех који не допире до ушију и који делује више усиљено и кисело.

Фото Википедија/C2RMF

Од незграпних породичних фотографија до напете љубазности на послу, наш мозак често осети да нешто није у реду много пре него што свесно схватимо зашто. Шта је то у једном осмеху што га чини искреним или лажним? Одговор лежи у неочекиваној комбинацији анатомије лица, неурологије и емоционалне аутентичности.

Нису сви осмеси исти, и анатомски гледано, постоје најмање две различите врсте назване по француском неурологу Гијому Дишену: Дишенов осмех, који одражава искрену срећу, и не-Дишенов осмех, који је углавном друштвене или стратешке природе.

Прва група је повезана са угловима усана - где се, мишић повлачи углове у страну, а други их их подиже. Наука каже да не можете лако вољно да активирате мишић orbicularis oculi тако да изгледа уверљиво, осим ако заиста не осећате емоцију која стоји иза израза. Чак и професионални глумци морају да се ослоне на стварна сећања или методску глуму како би тај осмех изгледао уверљиво.

КАКО НАШ МОЗАК ПРИМЕЋУЈЕ РАЗЛИКУ

Људи су изузетно вешти у препознавању емоционалне аутентичности. Чак и бебе од десет месеци могу да разликују прави осмех од лажног, показују истраживања.

Са еволуционог становишта, ова способност можда нам је помогла да проценимо ко је поуздан, и да препознамо праве савезнике и избегнемо обману. Другим речима, део мозга задужен за препознавање лица, тесно сарађује са супериорним темпоралним сулкусом у тумачењу израза лица и помаже нам да проценимо намеру, подједнако као и емоцију.

И у савременом животу, наша осетљивост на нијансе израза лица остаје значајна. Политичари, радници у службама за кориснике и јавне личности често се ослањају на друштвени осмех како би се снашли у сложеним међуљудским ситуацијама. Али посматрачи, свесно или несвесно, често уоче те суптилне разлике.

Лажни осмеси нису нужно злобни. Напротив, они имају важну друштвену функцију: ублажавају непријатне ситуације, сигнализирају љубазност, смањују напетост и показују поштовање. Они су суштински део онога што социолози називају емоционални рад - управљање сопственим изразима у складу са друштвеним или професионалним очекивањима, пише Сајанс Алет.

Ипак, ова врста осмеха, када траје дуже време, може бити емоционално исцрпљујућа. Истраживања о емоционалном раду показују да захтев да се осмехујемо без искреног осећања, нарочито у услужним делатностима, доводи до повећаног стреса, емоционалног сагоревања, па чак и оптерећења кардиоваскуларног система.

Како се све више крећемо у доба вештачке интелигенције, синтетичка лица, од чет-ботова до виртуелних асистената, програмирају се да опонашају људске изразе. Ипак, изазов остаје: како лажирати аутентичност? Инжењери могу да програмирају осмех, али без микроконтракција око очију, многи од тих израза и даље делују неискрено. Наша сопствена анатомија остаје златни стандард.

Зато, следећи пут када покушавамо да протумачимо нечији израз лица, не би требало да гледамо у уста, него погледати и у очи.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Препоручујемо

Др Новости

0 1

ЛЕКАРИ ТВРДЕ: Спавање на боку може значајно ублажити ова три стања

04. 06. 2025. у 23:00

Панорама

0 0

НЕСТАЛИ ПАС ВРАЋЕН КУЋИ: Лутао 36 дана и превалио 160 километара

04. 06. 2025. у 00:33

Панорама

0 0

ПОМФРИТ И ГАЗИРАНИ СОК ПРОТИВ МИГРЕНЕ: Неочекивани лек или само онлајн тренд

04. 06. 2025. у 00:00

Панорама

0 0

АСТЕРОИД ВЕЛИЧИНЕ МОСТА ГОЛДЕН ГЕЈТ За два дана приближиће се Земљи: НАСА прати кретање

03. 06. 2025. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације