Зашто многи остају у токсичним везама? Три ствари одвлаче од промене

К. Деспотовић

20. 04. 2026. у 22:14

ЧЕСТО остајемо у везама које више не раде, не зато што је то “права љубав”, већ зато што наш мозак реагује снажније на очекивање и потенцијал него на реалну, доследну наклоност.

Зашто многи остају у токсичним везама? Три ствари одвлаче од промене

FOTO: Depositphotos/Milkos

Истраживања показују да се допамин, неуротрансмитер који управља наградом и задовољством, чешће активира у периодима ишчекивања и неизвесности него када добијемо оно што желимо.

То значи да помисао на “могао би постати бољи” може стварати интензивније емоције него стварна, стабилна веза која пружа доследну љубав и подршку.

Приврженост и стари обрасци: Како прошлост обликује садашње љубавне изборе?

Начин на који смо се везивали у раном детињству дубоко утиче на наше романтичне одлуке. Људи са анксиозним стилом привржености често тумаче несталну пажњу као изазов који треба “освојити”, док они са избегавајућим стилом могу нехотице одржавати везу у којој интимност долази у таласима - што опет ојачава везу ради непредвидљивости, не стабилности.

Овакви обрасци нас доводе до парадокса: уместо да идентификујемо шта нам заиста треба, ми се ослањамо на то како смо научили да волимо - што често значи остајање тамо где нема равнотеже и стварне блискости.

Реалност насупрот наде: Мислите да и даље постоји шанса

Иако логично знамо шта нам не одговара, когнитивне пристрасности нас држе заглављенима у љубавним петљама. Психолози објашњавају како пристрасност оптимизма тера људе да верују да ће промена наступити “ускоро”, чак и кад тога нема. Пристрасност потврђивања нас тера да примећујемо само знакове који подржавају нашу наду, док игноришемо све остало. А заблуда утопљеног трошка - осећај да смо већ превише уложили - чини раскид емоционално и психолошки тежим него што заиста јесте.

Ове психолошке силе нас често натерају да тумачимо емоционални напор - стрпљење, жртвовање, чекање - као доказ посвећености, уместо да препознамо то као знак да однос не доноси истинску блискост.

Када љубав постане рутина: Граница између посвећености и самозанемаривања је танка

У многим несрећним везама једна особа преузима готово сав емотивни рад - разумевање, опраштање, оправдавање, одржавање мира, надајући се да ће то бити довољно да веза “функционише”. Временом, осећање одговорности и дужности постаје заменик за праву љубав. Услед тога, особа почиње да се пита не да ли је вољена, него да ли је довољно стрпљива.

Љубав није само издржљивост или приврженост кроз муку; права блискост укључује узајамну пажњу, поштовање и доследну емоционалну доступност - а то је често оно што недостаје у везама које и даље одржавамо због наде. 

(24седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.

28. 04. 2026. у 20:51

Коментари (0)

Пошли на уранак - завршили у општини: Како је изгледало Чолино венчање 1. маја? Сви мислили да је скривена  камера