РАТ МИЛАНОВИЋА И ПЛЕНКОВИЋА НЕ ПРЕСТАЈЕ: Ти си лажов и манипулатор, Урсулин потрчко и заштитник криминала

И даље се наставља "рат" хрватског председника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића.

Фото: Танјуг

Милановић је сада објавио ново саопштење у којем се жестоко обрачунава са Пленковићем кога је назвао главним заштитником криминала и корупције, Урсулиним потрчком.

- Пре него што је синоћ побегао од новинарских питања о Ивану Турудићу, видно нервозни и несташни Андреј Пленковић поново је измишљао унутрашње и спољне непријатеље Хрватске, брбљао о „искакању председника Републике из својих овлашћења” и лагао како га председник Републике није на време обавестио о безбедносним препрекама за именовање Турудића на место главног државног тужиоца. И после своје поплаве лажи, имао је храбрости да о заоставштини председника Републике Зорана Милановића говори као о „примитивизму и вулгарности”.

Па, пошто он говори о свом наслеђу, ево подсећања на његово кључно наслеђе, и то само чињенично, бираним речима.

Андреј Пленковић је главни заштитник криминала и корупције, први и једини премијер у историји хрватске државе који је политички дословно окупирао ДОРХ и ставио га под свој непосредни надзор. Како би заштитио себе и своју ужу странку од могућег процесуирања, осмислио је и извео „демократску“ фарсу и, не тражећи интерес државе, наметнуо Ивана Турудића за шефа ДОРХ-а уочи самих парламентарних избора. Он „Операцијом Турудић“ жели да сакрије или избрише све трагове корупције, криминала и партијско-политичког фаворизовања које воде бившим и садашњим функционерима његове владе и странке.

Доношењем репресивног закона о заштити његовог лика и дела, Андреј Пленковић даје Турудићу правну палицу којом ће људима забијати страх у кости. За време зле ере Андреја Пленковића, Хрватска је постала најкорумпиранија у својој историји, а незамисливо је постало стварност: љубавнику и пријатељу криминалаца Турудићу задужио је да се бори против криминала. И то у тренутку када један број његових изабраника чека на подизање оптужнице, а остацима његове „веродостојне” Владе прете истраге.

Андреј Пленковић је лажов, политички лажњак који од првог дана обмањује хрватске грађане на челу ХДЗ-а, чије је руководство преузео на превару, као аутократски бирократа. У историји хрватске демократије остаће мера за политичке подвале. Од прве лажи коју је суптилно изрекао – да ће променити ХДЗ да би променио Хрватску, Андреј Пленковић је дошао до тога да је еклатантно лагао људима. Он лаже идентично Турудићу када у камеру каже да Мамића није видео и то само сат времена након што је сео у ауто са њим. Лаж је постала званична политика његове владе, чији чланови морају да понављају Пленковићеве лажи, газећи сопствено достојанство.

Фото: Танјуг/Хина/Марио Стрмотић/Едвард Сушак

Андреј Пленковић је самозадовољни манипулатор који користи државу за лично позиционирање и промоцију. За осам година владавине нема ниједне одлуке коју је донео а да претходно није одвагао свој интерес. Данас, хранећи се бриселским упутствима као некада кроасанима, спреман је да хрватски државни интерес гурне под тепих само да му име остане у бубњу за пуњење европских фотеља. Ниједном се у Бриселу није усудио да гласно и јасно стане у одбрану стварних интереса хрватског народа у Босни и Херцеговини, а суштински интереса Републике Хрватске, јер политички безобразлук оставља за домаће потребе.

И наставља да дрско и подмукло насртаје на хрватске народне посланике који су бранили хрватске законе и Устав од његове самовоље, етикетира их као проруске, а он је тада Русима испоручио највећу хрватску фирму. И тиме је омогућио својим пријатељима милионску зараду испод стола, а држави нанео правосудну бламажу и евентуалну финансијску штету у милијардама. Послушно марећи за туђе интересе, осрамотио је Хрватску када је – опет самовољно, кршећи Устав – наредио да се УН гласа против мира у Гази.

Андреј Пленковић је легализовао политичку трговину и хрватску државну политику претворио у сајам личних интереса. Он је приграбио власт и власт која опстаје само захваљујући подршци јефтиних саборских етнобизнисмена, ускочких сумњиваца и неких политичких луђака, уз њихову помоћ напада независне државне институције и претвара их у свој партијски сервис. А оно мало институција које су му остале ван домашаја, попут Европског тужилаштва, прети се гашењем или лажима бахато дисквалификовати, попут Врховног суда.

Андреј Пленковић се толико одлучио да се прави следбеник Фрање Туђмана, са којим нема апсолутно ништа заједничко. Зато се усуђује да мери национална осећања својих политичких противника, иако је свој национални сентимент открио тек када му је понестало других квалификација за политичку каријеру. А национална осећања му престају да буду важна чим пређе Брегану, тада постаје европски рекордер у трчању Урсули фон дер Лајен у загрљај како би могао поносно да носи ознаку Урсулиног потрчка.

Управо поменуто, а има још много тога, заиста је „угледно“ наслеђе лажова и манипулатора Андреја Пленковића. Бруто тонажа којом се Пленковић утиснуо у Википедију хрватске политичке срамоте гурнула је велику већину осталих протагониста на ниво пуких уписа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације