ЗАГРЕБ ИЗБОРИ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ: Невероватно слаба излазност у Хрватској за Евроизборе

ХРВАТИ и Словенци бирају нове посланике у Европском парламенту, с тим што Хрвати за разлику од Словенаца нису превише заинтересовани за крајњи исход.

Фото Н. Фифић

Кампања у обе државе настале након распада Југославије и које су ушле у Европску унију биле су досадне, без правог садржаја, а све се сводило на унутрашње борбе левице и деснице. У Хрватској у којој су недавно одржани избори за парламент занимање грађана готово да није постојало, а место европског посланика у перцепцији грађана је изузетно добро плаћено, без пуно рада и обавеза.

Истовремено, Хрвати више не желе да експериментишу и да у Брисел пошаљу разне чудаке, ексцентрике и евроскептике, а према предвиђањима већину посланичких места могли би да поделе владајући ХДЗ и главна опозициона странка СДП. За дванаест места у Европском парламенту конкуришу и странке Можемо, Мост и Домовински покрет, а излазност на европске изборе у Хрватској је традиционално врло ниска, испод 30 одсто, што је случај и у "дежели". У Словенији се водила битка између левих и либералних странака које подржава премијер Роберт Голоб и првака словеначке деснице Јанеза Јанше.

- У Европи желимо људе који верују у темељне вредности Европске уније, али који не шире лажи и страх - поручује Голоб, док Јанша каже да ће се на изборима одлучивати о даљем путу словеначке демократије.

Кампања се и у Словенији и у Хрватској највише водила преко друштвених мрежа, јер је тако и најјефтиније, иако су велике странке у Хрватској потрошиле стотине хиљада евра и за друге видове пропаганде. Поруке преко плаката биле су традиционалне, за разлику од оних које су се виделе на плакатима либералног блока у којем је и СДСС у Хрватској, који увек изненади атрактивним начином представљања бирачима. Симпатизери Јанеза Јанше добили су у своје поштанске сандучиће писмо насловљено именом где лидер деснице моли да се његови ставови пренесу бар петорици познаника.

Словенци имају различите погледе према имигрантима. Премијер Голоб и странке које га подржавају упозоравају на десни популизам у односу на имиграциону политику Европске уније, а Јанша тражи да Брисел коригује и заоштри став према имигрантима. У Хрватској та тема није била у фокусу странака, иако су се чули захтеви да војска буде на хрватским источним границама, што актуелна влада одбија. Словенци су пред изборе признали Палестину, што су странке левице поздравиле, а у Хрватској таква иницијатива не постоји, а хрватски десни центар пре свега ХДЗ, безрезервно подржава Урсулу фон дер Лајен за други мандат на челу Европске комисије.

У европским медијима стално се спомиње могућност да хрватски премијер Андреј Пленковић настави каријеру на једном виђенијем месту у европској администрацији, што он не жели да коментарише. Амбиције у европској политици има и бивши словеначки председник Борут Пахор, али су мале шансе да хрватски и словеначки политичари после избора добију значајније функције у Бриселу.

- Утисак је да Европски парламент ионако не доноси никакве одлуке битне за будућност и да је у већини случајева место где треба збринути бивше, ислужене националне политичаре за плату од 8.000 евра и разне додатке који досежу још 4.000 евра. Зато нема ни интереса у Словенији и Хрватској за изборе - сматра аналитичар Славко Лежаја, док Божо Скоко замера што није било више расправа о будућности и ефикасности Европске уније што је и резултат да грађани заправо мало знају како функционише ЕУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације