Регион

РАДИОАКТИВАН ОТПАД ИЗ КРШКОГ УСКОРО НА БАНИЈИ: "Најгори комшија" у бившој касарни

Јурица Керблер, од сталног дописника - ЗАГРЕБ

03. 07. 2025. у 11:05

Готов је и предлог закона о изградњи центра у општини Двор, многобројне студије међу којима је најзначајнија она која се односи на екологију и заштиту околиша

РАДИОАКТИВАН ОТПАД ИЗ КРШКОГ УСКОРО НА БАНИЈИ: Најгори комшија у бившој касарни

Више нема дилеме, стара касарна на Трговској гори ускоро би требала постати градилиште за будући центар за збрињавање нуклеарног отпада, пре свега из нуклеарке у Кршком. Нису помогли ни дугогодишњи протести људи са Баније и суседне Босне и Херцеговине јер је хрватска влада упорно доносила документе који омогућу изградњу нуклеарног депонија. Истоверемено, истјече рок како је званични Загреб обавезан негде складиштити отпад из Кршког, електране која је у власништву Хрватске и Словеније. По плану цео пројект би требао бити готов за три године, када би радиоактиван отпад био складиштен на Банији.

Готов је и предлог закона о изградњи центра у општини Двор, многобројне студије међу којима је најзначајнија она која се односи на екологију и заштиту околиша. Опет су се на ноге дигла удружења која се баве екологијом, па Зелена мрежа која окупља тридесетак удружења се противи садашњим активностима на том плану. Истичу да је и до сада било многих неправилности код издавања дозвола и да се крши устав и код процене будућег центра на Банији када је реч о утицају на околиш.

Већ годинама у Хрватској трају расправе где са радиоактивним отпадом из Кршког, али и из хрватских болница. „Најгорег комшију“ нико не жели, а одговорни сматрају да је бивша касарна Черкезовац идеално решење. Удаљена је неколико километара од реке Уне, а сада је напуштена и само некадашњи бункери где се држало оружје указују да је то био војни објект. Предвиђено је да се та три бункера сруше и да тамо буде складиште величине фудбалског игралишта. У њему би се држао радиоактивни отпад из Кршког, а у непосредној близини и отпад из болница. Досадашња испитивања, бар како тврде они који воде пројект су показала да се ради по најстрожим еколошким критеријумима и безбедносним стандардима, али народ превише не верује у то.

Људи се боје зрачења, да ће земља бити контаминирана, а посебно их је страх за питку воду из реке и из бунара које имају око куће. Иначе у том крају живи све мање људи, већином српске националности, а није помогло ни отварање информативног центра. Забринути су и становници из суседне државе, али ко зна хоће ли стални протести довести до промене планова. У Хрватској се све припрема без много буке, како реакције не би додатно мобилизовале еколошка удружења и грађане, а нико до сада стручно није објаснио зашто је баш локација на Банији идеална за такво складиште.

Пројект је до сада и неколико пута одгађан, у међувремену су се радиле разне студије. Јавност мало зна и о бачвама“ у којима би се транспортирао радиоактивни отпад до складишта, а које су невероватно скупе. Једино се зна да треба пожурити са пројектом, јер је последњи час за збрињавање радиоактивног отпада из нуклеарке у Кршком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

Свет

0 27

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

Економија

0 47

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15