ХРВАТСКА ДРУГА НАЈСИРОМАШНИЈА ЗЕМЉА ЕУ: Ево које државе су најбогатије
ПРЕМА најновијим подацима Еуростата, Хрватска је друга најсиромашнија земља ЕУ, а од ње је сиромашнија само Бугарска.

Фото: АП
Подаци о потрошњи по глави становника у 2019. години показују да је Хрватска на самом дну у Европској унији, преноси портал Индеx.
Еуростатови подаци показују да је девет земаља чланица по критеријуму материјалне добробити домаћинства изнад просека ЕУ.
Најбогатији је Луксембург који је 35 одсто изнад европског просека. Следи Немачка са 22 одсто.
У групи земаља које стварну индивидуалну потрошњу имају од 9 до 18 одсто изнад просека ЕУ су Аустрија, Данска, Белгија, Холандија, Финска, Француска и Шведска.
У тој групи није Румунија, али је много испред Хрватске коју је престигла 2015. године.
Те године обе земље биле су на 58 одсто просека ЕУ, а сада је, према новим подацима који обухватају 2019. годину, Румунија на 79 одсто просека ЕУ, а Хрватска на 66 одсто.
Румунија се сада изједначила с Пољском, а престигла је и Грчку, која је по потрошњи на 78 одсто просека ЕУ.
Препоручујемо

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)