ВИШЕ ЈЕ РАЗЛОГА: Четири државе већ 20 година одбијају да уведу евро
ДВАДЕСЕТ година након увођења евра неке европске земље још нису вољне да се придруже монетарној унији.

Фото: Депоситпхотос
Иако су у обавези да уведу евро, Шведска, Чешка, Мађарска и Пољска одлучиле су се на одлагање на неодређено време.
Постоје различити економски, политички, правни, социолошки, па чак и емоционални разлози за такву одлуку, пише у својој анализи Хрватска народна банка (ХНБ), преноси Пословни дневник.
У публикацији Прегледи, под називом "20. годишњица евра: зашто се неке земље још не желе придружити?", чији су аутори Милан Дескар-Шкрбић и Давор Куновац наводи се кључни економски аргумент против увођења евра у тим земљама – трошак губитка монетарног суверенитета.
Деветнаест држава чланица Европске уније (од њих двадесет седам) увело је заједничку валуту и приступило еврозони. Од преосталих осам држава чланица ЕУ-а изван еврозоне њих три, Бугарска, Хрватска и Румунија, исказале су велики интерес за приступање европском валутном механизму (ЕРМ ИИ) и увођење евра у скорој будућности.
Те земље, а посебно Хрватску, обележава висок ступањ финансијске евроизације. Због тога су приватни и јавни дуг у тим земљама врло осетљиви на курсни ризик, а могућности за аутономну монетарну и курсну политику у тим су земљама већ прилично ограничене.
У том се смислу за те три земље увођење евра чини одрживим и оправданим избором политике, наводи се.
Преосталих пет европских земаља, пише у публикацији, не жели да се одрекне свог монетарног суверенитета. Данска, на пример, није по закону је у обавези да уведе евро (клаузула о изузимању). С друге стране, Шведска и преостале три нове државе чланице - Чешка, Мађарска и Пољска, по закону су у обавези да уведу евро у одређеном тренутку. Међутим, те су земље одлучиле одгодити на неодређено вријеме тај процес.
- Различити су разлози због којих те државе још увек не журе с увођењем евра. Неки од њих су политичке, неки социолошке, а неки емоционалне природе. Иако су сви врло важни, а каткад круцијални у стварању стајалишта о приступању монетарној унији, ти разлози нису у фокусу нашег интереса. Нас у овом раду занима кључни чврсти економски аргумент против увођења евра у четири државе чланице изван европодручја, а то су могући велики трошкови - наводе аутори.
У раду се наводи да се агументи против увођења евра могу поделити у три групе. Прва је значење курса као фактора стабилизације односно раста, што, истиче се, може бити привлачно у земљама с ниским нивоом евроизације као што су Пољска, Мађарска и Чешка, у којима евроизација кредита износи око 10 до 25 одсто. С друге стране, у земљама попут Бугарске, Хрватске и Румуније снажна депресијација локалне валуте могла би да угрози финансијску стабилност због високог нивоа евроизације (40 до 60 одсто) и примене валутне клаузуле.
- Имајући на уму да још увек постоје одређене неизвесности везане уз будућност европодручја, неке од четири држава чланица изван европодручја одлучиле су се на такозвани ‘чекај и види’ приступ (Бинзер Хоболт и Леблонд, 2009.) - наводи се у анализи ХНБ-а.
Закључује се да увођење евра не би довело до значајних трошкова у смислу стабилизацијских политика и привреднох резултата.
Као што наводи Дарвас (2019.), у привредном смислу четири државе чланице изван еврозоне могле би да имају добре резултате и унутар и изван еврозоне.
Због тога се њихова несклоност уласку у монетарну унију не темељи на чврстим економским разлозима, већ на ширем социјалном и политичком контексту.
На крају, историја расправа о увођењу евра у тим земљама упућује на то да би нека будућа кретања могла врло лако превагнути у прилог увођења евра, барем у новим државама чланицама, пише у закључку ХНБ-ове анализе.
(Спутњик)
Препоручујемо

ЈОШ ЈЕДАН ДОКУМЕНТ У НИЗУ: Вишеградска група и Аустрија упутиле Унији нови нон пејпер
02. 06. 2021. у 18:20

БАЈДЕН И ЏОНСОН СЕ ГРОХОТОМ СМЕЈАЛИ: Поменули супруге, па се нашалили на свој рачун
10. 06. 2021. у 19:06

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)