ГРАДЊА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА ПОЧЕЛА НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 60 ГОДИНА: Грађани се сећају прича из овог мрачног раздобља (ФОТО)
„БРАНДЕНБУРШКА врата су затворена" – била је то ударна вест којом је новинска агенција АП у раним јутарњим сатима 13. августа 1961. обавестила свет да је почела градња Берлинског зида.

Фото: ЕПА
Бранденбуршка врата су се налазила тачно између источног и западног дела града. Војници Народне армије ДДР-а су блокирали све уобичајене прелазе у Западни Берлин – најпре бодљикавом жицом.

Фото: ЕПА
Масовни егзодус је био економски погубан за ДДР којем је у доба градње зида већ недостајао велики број занатлија, али и лекара. Службено образложење за градњу је, међутим, било сасвим другачије: „Очување мира захтева да се прекину активности западнонемачких реваншиста."
Та агресивна реторика је била типична за време у којем су се комунистички Совјетски Савез и капиталистичке Сједињене Америчке Државе огорчено надметали да покажу ко има бољи друштвени систем. Обе стране су се перманентно наоружавале и створена је такозвана „равнотежа страха" – то стање је трајало све до пада Берлинског зида 1989.

Фото: ЕПА
ЗАПАДНИ БЕРЛИН – „ОСТРВО СЛОБОДЕ У КОМУНИСТИЧКОМ МОРУ“
Подељени Берлин је био тако рећи жариште борбе два система. Победничке силе су га 1945. поделиле на четири сектора: у источном делу града су заповедништво имали Совјети, у западном – Американци, Британци и Французи.
Тадашњи председник САД-а Џон Ф. Кенеди назвао је демократски Западни Берлин „острвом слободе у комунистичком мору“. А ДДР је зид дугачак 155 километара службено звао „антиимперијалистичким заштитним зидом“.

Фото: ЕПА
МЕСТО УЖАСА И СЕЋАЊА: БЕРНАУЕР ШТРАСЕ
Током 28 година постојања Зида на њему или пред њим је настрадало најмање 140 људи. Сећање на њихову судбину оличено је у комаду зида дугачком 200 метара који још увек стоји у улици Бернауер Штрасе. То је место на којем се повремено организује окупљање сведока тог времена.
Они ту причају што су све доживели. Један од њих је, на пример, Јоахим Рудолф који је пребегао у Западни Берлин, а после тога прокопао тунел дужине 140 метара – са западне према источној страни, да би другима омогућио бег.
Он прича да се непосредно после затварања границе с једним пријатељем нашао у близини бодљикаве жице пред којом су стајали војници наоружани Калашњиковима. Војници су викали на њих двојицу. Рудолф каже да му је у том тренутку било јасно да су спремни и да пуцају. Фото: ЕПА
Био је то нагли улазак у једно мрачно доба.
ПЕРСПЕКТИВЕ МЛАДИХ
Али, у Бернауер Штрасе на окупљања сведока времена данас долазе и млади људи попут Ленарта Зибелс. Он је рођен 1995. управо на једином месту на којем је некад пролазио Зид. И то га је подстакло да се интензивније позабави том темом.
Лена Квинке, 22-годишња студенткиња права у Халеу, рођена је у Камеруну, а одрасла у Етиопији где је ишла у школу на њемачком језику и учила по немачким наставним плановима. Отац јој је Немац и још у детињству је пуно слушала о Берлинском зиду. „Када стојите овде пред остацима Зида, знајући читаву причу, није вам свеједно", каже Лена. „Увек сам се питала ком делу Немачке бих ја тада припадала.“

Фото: ЕПА
Лена и Ленарт имају и нешто заједничко. Као млади људи, када чују реч „зид“, не помишљају само на Берлински зид, већ и, на пример, на зид између САД-а и Мексика, или онај између Израела и палестинских подручја. „У сваком случају“, каже Лена, „кад год чујем реч зид то је за мене нешто неподношљиво."
(Дојче веле)
Препоручујемо

ФСБ УХАПСИО НАУЧНИКА ЗБОГ ИЗДАЈЕ: Предао странцу државне тајне о хиперсоничним летелицама
13. 08. 2021. у 07:45 >> 03:42

ЧЕТВРТИ ТАЛАС НЕ ПОСУСТАЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Више од 28 хиљада новозаражених
13. 08. 2021. у 00:28

ШАЉУ 600 ВОЈНИКА У АВГАНИСТАН: Лондон хоће да обезбеде евакуацију око 4.000 Британаца
13. 08. 2021. у 00:20

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (1)