23 МИЛИОНА ЉУДИ НА РУБУ ГЛАДИ: Авганистан на ивици економског и хуманитарног крага

09. 11. 2021. у 20:07

ПРОТЕКЛА четири месеца, од када талибани имају апсолутну власт, Авганистан је без међународне финансијске подршке и са замрзнутим милијардама долара резерви у Сједињеним Државама и Европи.

23 МИЛИОНА ЉУДИ НА РУБУ ГЛАДИ: Авганистан на ивици економског и хуманитарног крага

Фото: Профимедиа

Западне владе обећавају хуманитарну помоћ, да би се избегао колапс земље са четрдесет милиона становника, али искључиво преко међународних организација. Истовремено, Кина позива на директнију сарадњу са талибанском владом. Из безбедносних, али и економских разлога.

Двадесет три милиона Авганистанаца је на рубу глади, подаци су УН. Чиновници су за четири месеца примили једну плату. Неки ниједну. Здравство је посебно угрожено.

- Имамо велики проблем са лекарима, јер пет месеци немамо примања. Људи немају шта да једу, шта да обуку, ове зиме не могу загреју кућу, нису безбедни - кажу из Авганистана.

За новчану помоћ Светског програма за храну, редови најсиромашнијих. Малобројни који имају новца, могу да подигну највише 20.000 авганија, око 200 долара недељно. Стране валуте су забрањене.

Дописник РТС-а Владимир Банић, међу првим извештачима у Авганистану, после повлачења Американца и савезника, каже да су и сами талибани незадовољни.

- Талибани кажу да нису примили онолико новца колико су очекивали победом у овој земљи и да се не хране ни изблиза квалитетно, као док су били у напредовању и многи полажу оружје и враћају се породицама, да би се спремили за оштру зиму која долази - прича Банић.

БДП пао за трећину 

Талибани нису спремни да управљају економијом земље са две трећине становника млађих од 25 година. БДП је пао за трећину, жетва, због суше, за четвртину подбацила, подаци су ММФ-а.

- Многи се због тога окрећу ИСИС-у, који је сад озбиљан противник талибана у овој земљи, не само они који су гладни, већ и бивши припадници режима Ашрафа Ганија. Сада некако ту сигурну луку и нову расподелу карата очекују под црном заставом Исламске државе - додаје Банић.

Најмонструознија је тзв. Исламска држава провинције Корасан, одговорна за низ напада последних месеци. И хиљаде других страних бораца ушло је у земљу – са Северног Кавказа, из Пакистана и кинеске провинције Шиђјанг. Отуда не чуди што кинеска дипломатија иде у сусрет талибанима.

Позивају свет да помогне Авганистану да се суочи са хуманитарном, безбедносном, економском и политичком кризом.

- Кина има интересе пре свега због безбедносне ситуације, јер иако се граниче у једном малом делу, та граница је потпуно непроходна, али више због екстремизма, који се деценијама, из Авганистана ширио по суседним земљама централноазијским, бившим совјетским републикама, који се са Кином граниче - објашњава Момир Турудић, новинар недељника "Време".

Проф. Драгана Митровић са Факултета политичких наука наводи да је Кина уложила у успостављање војне базе у Таџикистану ка северноисточним границама Авганистана.

- Нема тамо своје војнике, али финансира изградњу и одржавање да би потпомогла Таџикистан да спречи преливање милитантних група преко територије Таџикистана и онда на Кину. Овим жели да заштити себе и регион - наводи Митровићева.

О чему говори прагматизам Кине

Ако је разлог Бајденове администрације за повлачење из Авганистана био да се преусмери ка парирању Кини, Кини је баш тиме остављен простор да шири утицај у Авганистану и шире.

После инвестиција у Ирану и Пакистану, Пекинг је позвао и Кабул да се придружи кинеско-пакистанском Економском коридору, једном од шест великих пројеката иницијативе "Појас и пут".

- Ради се о десетинама милијарди долара, које је Кина ту уложила и где већ има безбедносне проблеме на територији самог Пакистана, али је Кина имала идеју и да Авганистан укључи у иницијативу ‘Појас и пут’, доста је уложила, он је најприроднија веза Кине и Ирана - напомиње Митровићева.

За сада, Кина је у Авганистан упутила 31 милион долара хуманитарне помоћи. Прагматични Пекинг никада није условљавао сарадњу унутрашњим питањима.

- У овом случају тај прагматизам, мора се рећи, показују све државе света, сад су те које су Авганистан, тј. власт, препустиле талибанима, а Кина тај пут сарадње са новим властима једино ради мало отвореније него друге државе Запада, које иду тим трагом, али то није толико отворено", указује Турудић.

Москва прати ситуацију, заинтересована за безбедност својих савезница, земаља Централне Азије и то је демонстрирала вежбом на таџикистанско-авганистанској граници.

Вашингтон обећава помоћ преко међународних организација, ЕУ милијарду евра за Авганистан и суседе који прихватају избеглице.

(РТС)

БОНУС ВИДЕО: 

БЕБУ ПРЕБАЦУЈУ ПРЕКО ЖИЧАНЕ ОГРАДЕ: Снимак настао на аеродрому у Кабулу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (1)

РУСЕ ОДУШЕВИЛА ЛАЖНА ВЕСТ ИЗ СРБИЈЕ! Русија и даље (узалуд) слави...