РАМПА ЗА ПРОДОР НАТО КА ИСТОКУ: Владимир Путин тражи гаранције да се Северноатлантска алијанса неће територијално ширити

РУСКИ председник Владимир Путин, предложио је јуче да се крене у преговоре о постизању правних гаранција за неширење НАТО на исток.

Владимир Путин, Фото АП

Он је нагласио да је најважнији задатак руске дипломатије добијање поузданих и дугорочних гаранција безбедности. Москва ће, у дијалогу са САД и њиховим савезницама, инсистирати на изради конкретног споразума који искључује свако даље померање НАТО на исток и распоређење војних система у непосредној близини руских граница.

Шеф Кремља је предложио да "се с тим у вези отпочну разговори" и посебно нагласио да је "Русији потребна правна гаранција, пошто западне колеге не реализују усмено дате обавезе које су преузеле на себе".

- Не захтевамо никакве посебне услове, разумемо да сви договори треба да узимају у обзир интересе Русије и свих евроатлантских држава - закључио је руски председник.

Руски МИП оцењује да "је илузија да присуство НАТО у регионима широм света повећава њихову безбедност". Алијанса поново настоји да изађе ван граница своје традиционалне зоне одговорности и да наметне своју визију светског поретка другим регионима, а НАТО увек нуди својим партнерима "да буду пријатељи против некога", оцењује Министарство.

Како пример за то наводи се да нови талас географског ширења сфере интереса НАТО у азијско-пацифичком региону има отворено конфронтацијски карактер. "Алијанса настоји да овај део света претвори из простора сарадње у зону активне геополитичке конкуренције", саопштио је руски МИП, додајући да НАТО проглашава и сајбер простор и свемир својим "доменом операција" и подрива међународне напоре ка стварању правно обавезујућих механизама за спречавање употребе ових сфера у војне сврхе.

Јенс Столтенберг, Фото АП

Украјина, бивша совјетска република која настоји да се придружи ЕУ и НАТО, главно је жариште напетости у односима између Русије и Запада, а контакти Кијева и Москве на најнижем су нивоу у последње три деценије. САД потпирују додатно тензије, изјавама да ће "Москва платити високу цену за сваку нову војну агресију на Украјину".

Портпаролка МИП Марија Захарова отпужила је јуче Кијев да је распоредио половину својих оружаних снага, 125.000 војника, у Донбасу, зони сукоба на истоку Украјине, где се владине снаге боре са сепаратистима које подржава Русија од 2014. године. Коментарисала је и понуду турског председника Тајипа Ердогана да Анкара буде посредник између Русије и Украјине, рекавши да се она не односи на сукоб у Донбасу између украјинских владиних снага и сепаратиста које подржава званична Москва.

Украјински председник Володимир Зеленски каже да "су Кијеву потребни директни разговори са Русијом да би се окончао рат у источном региону Донбаса против снага које подржава Москва". Путин није против идеје о разговору са Зеленским, али би Москва желела да види одговарајући дневни ред припремљен за такав састанак. Русија оптужује Украјину и САД за дестабилизирајуће понашање и одбацује приче о новом руском нападу као лажне и запаљиве.

Учесници самита НАТО у литванском граду Риги су, за радном вечером, анализирали Путинову поруку о "црвеној линији" коју НАТО не сме да пређе. Очигледно да је то оставило утисак и да је информација примљена у пуном значењу, да ће Москва реаговати, уколико НАТО постави ракетне системе у Украјини.

- НАТО има мноштво опција ако Русија употреби силу против Украјине, укључујући економске, финансијске и политичке мере - поручио је јуче генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

- Имамо широк спектар опција да осигурамо да Русија буде суочена са озбиљним последицама ако поново употреби силу против независне суверене украјинске нације.

Подршка НАТО територијалном интегритету Украјине остаје непоколебљива. Ако Москва буде користила силу, платиће високу цену кроз санкције и друге мере.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен каже да би свака руска акција представљала погоршање које би изазвало велику забринутост Вашингтона. "Формулација није улила сигурност одређеним чланицама за које је чињеница што се састанак симболично одржавао у Летонији, земљи која се граничи с Русијом, била предзнак за хитне мере", пише француски "Монд".

Јуче су вођене консултације чланица Алијансе о могућим одговорима, којима су се придружили и представници Украјине и Грузије. Амерички шеф дипломатије каже да НАТО треба да ојача капацитете одбране. Претпоставља се да то значи јачање присуства на источном крилу. Али, директна конфронтација није на дневном реду.

- НАТО намерава да смири очекивања Кијева подсећањем да Украјина није чланица организације и да стога не може да рачуна на све гаранције колективне безбедности - истиче "Монд", додајући да је Украјини, ипак, најављена значајна војна помоћ.

Фото ЕПА

Због свега, више чланица је позвало на разуман излазак из кризе, без даље ескалације, која би могла да доведе до погубних последица. Сматрају да је довољно што се шаље јединствена порука, али да не би требало очекивати испуњавање "нереалних очекивања".

"Монд" пише да Париз, чак, позива на опрез у вези с анализама о распоређивању руских снага. "Постоје питања о ризицима и мотивима који стоје иза свега овога, али немојмо доносити песимистичне закључке", каже други извор.

- Изјаву белоруског председника Александра Лукашенка о могућем распоређивању руског нуклеарног оружја у његовој земљи треба схватити као упозорење Западу - поручио је јуче руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

ПУТИН: НАШЕ ГАСНЕ ОБАВЕЗЕ СТОЈЕ

ИЗЈАВЕ да је Минск спреман да заустави транзит руског гаса према Пољској ако Варшава затвори пољско-белоруску границу су "став председника Белорусије, суверене и независне државе", оценио је јуче портпарол Кремља, Дмитриј Песков. Владимир Путин је упознат са оштрим одговорима белоруског председника Александра Лукашенка Европи, али очекује да то неће пореметити обавезе Русије према ЕУ, додао је Песков, истичући да "Белорусија и Лукашенко постају објекти невиђеног притиска низа западних земаља, што је агресивно и потпуно неоправдано".

НЕПОЖЕЉНЕ ДИПЛОМАТЕ

ЗАПОСЛЕНИ у америчкој амбасади који су у Москви више од три године, треба да је напусте до краја јануара идуће године, каже портпаролка руског МИП Марија Захарова. Вашингтон је наложио да 27 руских дипломата напусти САД, а лане је Стејт департмент увео трогодишње ограничење службених путовања за запослене у руској амбасади у Вашингтону и генералним конзулатима Русије у Њујорку и Хјустону.

ЛУКАШЕНКО: НОВЕ ПРЕТЊЕ

ПРЕДСЕДНИК Белорусије Александар Лукашенко оптужио је ЕУ да изазива хуманитарну кризу на граници и запретио обуставом транзита енергената ако Пољска затвори границе.

ЕУ тврди да Минск изазива мигрантску кризу због петог пакета санкција према Белорусији, које данас ступају на снагу. "Белоруси ионако не иду често у ЕУ. Шта ће бити са протоком из Русије и Кине, који углавном иде преко нас?", запитао је Лукашенко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације