БРИСЕЛ И ПАРИЗ ЗАВОДЕ КИНЕ: Урсула фон дер Лајен и Емануел Макрон у Пекингу

ОПЕРАЦИЈА завођења Кине је започела. Европски званичници не штеде гестове пажње, одлазећи Пекингу у походе. После шпанског премијера Педра Санчеза претходне седмице, кофере заједнички пакују председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и француски председник Емануел Макрон, који ће у Кини боравити од среде до краја радне седмице. Очекују да удружени буду јачи.

FOTO: Tanjug/AP

Прва дама европске извршне власти је недавно изнела похвалу Кини, истичући да је израсла у другу највећу привреду на свету, да је лидер у најсавременијим технологијама и да ће дефинисати овај век.

У покушају да задржи ауторитет, Брисел шаље истовремено и "опомињуће" поруке. Фон дер Лајенова је тако нагласила да ће "начин на који Кина буде наставила да реагује на Путинов рат бити одлучујући за будућност односа ЕУ и Кине" и додала да ЕУ у односима према Пекингу не треба да буде "дефанзивна".

Али, Брисел не може много да бира и да поставља услове свом "економском партнеру и системском ривалу", уколико жели смањивање напетости. Кина је тренутно на супериорнијој  "преговарачкој" позицији, јер може да буде важан адут у разговорима с Москвом.

Циљ је покушај да кинески председник Си Ђинпинг проба да утиче на руског председника Владимира Путина да не користи нуклеарно оружје у Украјини и, ако се икако може, да се изграде основе за склапање мира. Најгоре, из угла Запада, било би када би Кина почела да шаље оружје Русији.

Ван уског контекста Украјине, Бриселу се никако не исплати изградња чвршћег блока између Пекинга и Москве, јер би у случају таквог заједничког наступа преплавили економско тржиште, бетонирали геополитичку снагу и ударили темеље неког новог света. Кину је у овом тренутку много боље имати за савезника него за непријатеља, резон је којим се поводе у европским престоницама.

С друге стране, Брисел је забринут због преласка Кине с економске и реформске на безбедносну експанзију. Фон дер Лајенова истиче да је у визиру Пекинга "промена међународног поретка с Кином у њеном средишту." Брисел забрињавају и дешавања у Јужном и Источном кинеском мору, у Тајванском мореузу и на граници с Индијом. Ту је и стална тема људских права.

Али, западноевропски лидери су свесни да није ни одрживо, ни у њиховом интересу да се одвоје од Кине, како је то формулисала Фон дер Лајенова која сматра да ће, зависно од тога како се буду развијали односи ЕУ с Кином, зависити и будући економски просперитет, али и безбедност Европе. 

Рат у Украјини биће главна тема Фон дер Лајенове и Макрона са њиховим домаћинима, али ће и економија заузети изузетно значајно место. Истина је да Кина зависи умногоме од извоза у Европу, али и Европа је још више зависна од увоза из Кине. То је зачарани круг. ЕУ у Кину извози само 9 одсто, док увози 20 у односу на укупну размену. Изградња суверене Европе, толико жељена од стране француског председника Макрона, тражи и време, и средства, и стрпљење. Без Кине се данас не може.

Можда је суштина предстојеће визите сажета у резоновању шефа кинеске Мисије при ЕУ, амбасадора Фу Цонга, који је изразио наду да ће ова посета и дијалог с кинеским званичницима омогућити председници ЕК да боље разуме Кину.

ОПЕРАЦИЈА ШАРМА

ФРАЦНУСКИ председник Макрон је последњи пут у Кини био пре три године, давно пре почетка рата у Украјини. Његов предстојећи тродневни боравак у овој земљи француски медији називају "операцијом шарма". Макрон са собом води и велику делегацију од шездесетак директора великих фирми, надајући се потписивању значајних уговора, нарочито у домену еколошке транзиције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације