ПЕКИНГ ИМА ДИРИГЕНТСКУ ПАЛИЦУ: Берлин поручио кинеском руководству

КИНА може играти одлучујућу улогу у окончању рата у Украјини као стална чланица Савета безбедности УН ако то буде желела, поручила је јуче немачка шефица дипломатије Аналена Бербок, током сусрета са кинеским државним саветником и министром иностраних послова Кине Ћином Гангом, у Берлину.

Фото Танјуг/АП

Ћин је исткао да ће Кина одржавати комуникацију са свим странама у украјинској кризи као део својих напора да се постигне прекид ватре. Кина неће "гледати пожар са друге обале нити "доливати уље на ватру", казао је Ћин на заједничкој конференцији за новинаре.

Бербокова је навела да ЕУ ради на начинима да спречи заобилажење санкција уведених Русији док преговара о новом пакету мера. Упитана о предложеној црној листи за неколико кинеских компанија, рекла је да су преговори у току, али да је генерално важно зауставити заобилажење санкција. Званични Пекинг се, по Ћиновим речима, чврсто противи томе што поједине земље користе своје "такозване законе како би наметнуле једностране санкције другим земљама, укључујући Кину".

"Кина ће одговорити и одлучно ће заштитити легитимна права и интересе кинеских предузећа", поручио је Ћин. Он је потом објаснио да кинески министар финансија Љу Кун није могао да се састане са немачким колегом Кристијаном Линднером "из разлога везаних за распоред, али је позвао немачког министра да ускоро посети Кину".

- Да ли отказивање Линднерове посете Пекингу има било какве везе са ставом ФДП да Немачка треба да буде чврста у односу на Кину, ствар је спекулација - рекли су за лист "Велт" у Министарству финансија.

Линднеров кинески колега Љу Кун, са којим је требало јуче да се састане, отказао је у последњем моменту, два дана уочи сусрета. И Линднер и његова Либерална странка(ФДП), имају прилично дистанциран однос са Кином. С тим у складу, апелују на Берлин и ЕУ да буду опрезни у погледу односа са "системским ривалом", али и да опрез не значи кидање веза.

Односе је додатно затегла либерална министарка образовања Бетина Штарк-Вацингер, посетивши Тајван као прва чланица немачке владе. Реакција Кине била је, очекивано, неповољна. Посредством своје амбасаде у Берлину, Пекинг је поручио да изражава "значајно незадовољство".

Планирани састанак Линднера и Куна требало је да припреми две земље за предстојеће владине консултације. У међувремену, немачка коалициона влада је већ неколико пута одлагала представљање планиране кинеске стратегије. Документ описује будући приступ земље политичким и економским односима са Пекингом.

Берлин, у последње време, убрзава продубљивање јаза унутар државног врха по питању Кине. Док Линднер поручује да је идеја о потпуном одвајању од азијске суперсиле наивна, канцелар Олаф Шолц верује да ће ЕУ, у наставку низања пакета санкција према Русији, део мера посветити Пекингу.

Линднер признаје да би "Немачка требало да заузме самоуверен и реалан приступ према Кини" и додаје да "нико не размишља о одустајању од либералних вредности зарад доброг пословања, али је неопходан бољи баланс него раније". Зависност од Кине није мимоишла ни најјачу европску економију и то је управо камен спотицања унутар немачких власти.

Кинески суфицит

У АПРИЛУ, Кина забележила трговински суфицит од 82 милијарде евра, саопштила је Главна царинска администрација Кине. Трговински биланс Кине је значајно бољи од од истог месеца лане, када је забележен нижи суфицит од 45 милијарди евра. Извоз је у априлу порастао за 8,5 одсто у односу на исти месец прошле године, док је увоз опао за 7,9 одсто. Кина је остварила суфицит спољнотрговинске размене и са САД у износу од 27 милијарди евра, што је пораст у односу на март, кад је суфицит био 25.

Кина и Канада

КИНА је протерала канадског дипломату из конзулата у Шангају. Претходно је Отава наредила кинеском дипломати из Торонта Џау Веију да напусти земљу, после извештаја канадске службе који га је оптужио да је малтретирао канадског посланика, због критиковања Пекинга због третмана према Ујгурима. Кина је одговорила да, као одговор на "неразумне акције Канаде", протерује конзула Лин Лалонд из канадског конзулата у Шангају, која ће морати да напусти земљу до 13. маја. Кина задржава право за даље акције. Канадска шпијунска агенција (ЦСИС) објавила је извештај из 2021. о кинеском утицају у Канади, у ком је било речи о могућим претњама члану парламента Мајклу Чонгу и његовој породици у Хонгконгу.

Детаљи извештаја ЦСИС појавили су се 1. маја, када је канадски лист "Глоуб анд мејл" објавио да је Кина тражила информације о Чонгу и његовој породици, у верованој намери да од њега "направи пример" и да одврати остале посланике да заузимају анти-кинеске ставове. Чонг је рекао новинарима да је период од две године предугачак да се донесе одлука о протеривању, док је Пекинг поручио да се никад ниије мешао у унутрашња питања Отаве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације