КАСНИ ФАКТОР ИЗНЕНАЂЕЊА: Где је запело око украјинске контраофанзиве

Започињање украјинске контраофанзиве одавно се на Западу најављује за ово пролеће, али од ње још нема ни трага ни гласа. Њено покретање подгрејано је током Дана Европе и Дана примирја у Другом светском рату.

FOTO: AP/Tanjug

- Време за украјинску контраофанзиву још није дошло. Треба пре свега наставити с отпором, колико кошта да кошта – пише "Франс енфо", евоцирајући ситуацију у Бахмуту.

Овдашњи медији истичу да је узвратни напад Украјинаца "питање дана". Тако је, међутим, још откако је прошла зима.

- Између краја зиме и обећане испоруке оружја од стране Запада, украјинска офанзива на линијама фонта би требало ускоро да уследи – наводи француски магазин "Шаланж".

Када, нико не зна. Све спада у фактор изненађења, али умногоме зависи и од развоја ситуације на терену. "Јуроњуз" је најављивао да је "према документима Пентагона који су процурили на интернету, операција требало да започне крајем априла, док западни стручњаци мисле на месец мај или јун."

Овдашњи медији преносе информације које упућују на то да је толико најављивани пролећни удар снага под командом из Кијева питање дана. Истовремено се преносе поруке да украјинске стратеге "не треба притискати."

Савезници су Украјини у ту сврху до сада испоручили 230 тенкова и више од 1.550 блиндираних возила, као и осталу опрему и муницију у виду подршке за више од девет нових блиндираних бригада. Питање је колико је то довољно за амбициозне циљеве. "Европа 1" истиче да Украјинци припремају у тајности и авијацију, с добијеним летилицама "миг 29", у "дискретној бази негде на истоку земље". Такође, "Франс енфо" наводи да украјински војници на фронту тренутно "штеде материјал и пројектиле, што је можда сигнал за офанзиву која се очекује", али и додаје да "она, према стручњацима, без сумње неће бити започета пре краја пролећа."

У очекивању контраофанзиве, потребно је и стратешко опредељење, које ће се брусити на самиту у Вилњусу у јулу. До тада, неке земље, попут Пољске и балтичких држава, инсистирају на томе да се испуни обећање о пријему Украјине, мада је реалност посве другачија, јер НАТО у принципу не прима државе у конфликту. Свестан је тога и председник Украјине Владимир Зеленски, који је недавно у Хагу истакао да је "Украјина реална" и да се земља "неће прикључити НАТО-у током рата", али и додао:

– Желимо да добијемо веома јасну поруку која ће нам указати на то да ћемо бити у НАТО-у после рата.

То би могло да долије додатно уље на ватру, имајући у виду "црвене линије" Кремља. Раније се инсистирало на европским, а не и атлантским перспективама Украјине. На томе је био акценат и приликом давања статуса кандидата Кијеву за ЕУ, док је француски председник Емануел Макрон у децембру истицао да улазак Украјине у НАТО "није највероватнији сценарио" и да би то "Русија доживела као нешто конфротирајуће".

Настојања Кијева, међутим, подржали су недавно холандски премијер Марк Руте, као и генерални секретар НАТО-а који је поручио да ће Украјина постати чланица, додуше, "на дуге стазе". Столтенберг је истовремено позвао Зеленског на самит у Вилњусу.

ТАЧКА 23

Француски "Монд" подсећа на тачку 23 са фамозног самита у Букурешту 2008. године у којој између осталог стоји поводом Украјине и Грузије да је одлучено да постану чланице НАТО-а. "Четири месеца касније, руска војска је интеревенисала у Грузији која је изгубила 20 одсто своје територије", пише француски лист, уз истицање да је, петнаест година касније, започет и рат у Украјини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације