ПОМОЋ КИЈЕВУ ПО "ИЗРАЕЛСКОМ МОДЕЛУ": Закључци са самита НАТО у Виљнусу
Помоћ је добра ствар, али она не може да замени чланство у НАТО. То је јуче, последњег дана дводневног самита Северноатлантске алијансе поручио Владимир Зеленски, председник Украјине, земље чије власти покушавају да издејствују пријем, али без успеха, током ратног стања.
Зеленски се захвало на предусретљивости чланица Г7, али и истакао крајњи циљ. Рекао је да разуме да неке земље не желе да говоре о томе у овом тренутку, јер је логично да никоме није до трећег светског рата, али и додао да је уверен да ће Украјина бити део НАТО "по завршетку рата". Зато је затражио и гаранције на путу ка чланству.
Чланице око пријема нису сагласне међу собом. С балтичким земљама и Пољском, око брзог пријема сложила се и Француска, али не и многе друге државе. Табор опрезних предводе САД и Немачка.
- Не мислим да је Украјина спремна да буде део НАТО – изјава је Џозефа Бајдена дата за Си-Ен-Ен, која је изазвала доста пажње и показала тренутно стање.
Али, у Виљнусу је потврђено и то да се Украјина, истовремено, креће ка НАТО, што је одложено за нека срећнија времена. Као симболични гест у том смеру јуче је у главном граду Литваније, декорисаном са 33.000 украјинских засатва, на свега 35 километара од Белорусије, одржан први Самит НАТО-Украјина, који је унапређен из формата истоимене комисије. Најављен је, као потез добре воље, и поједностављени принцип пријема за ову земљу, али када за то дође време.
У међувремену, "надокнада" за чланство стиже у виду оружја. Норвешка је тако најавила повећање војне помоћи Украјини за 220 милиона евра, пре свега у дроновима, системима земља-ваздух и војничким порцијама. Претходно су повећање помоћи у наоружању најавиле Француска, Немачка и Велика Британија.
Оно што је много важније, јесте спуштена рука америчког председника Џозефа Бајдена на раме Зеленског, а овај гест подразумева и споразум с Украјином "по израелском моделу" који обухвата војну помоћ од чак 3,8 милијарди евра на годишњем нивоу, током десет следећих година.
Ту је и "безбедносни план" који у недостатку ослањања на фамозни члан 5 о међусобној војној солидарности чланица, треба да пружи какав-такав одбрамбени штит Кијеву. Његове детаље разрађивали су јуче САД, Велика Британија, Немачка и Француска.
Овај план се пре свега односи на континуирано достављање наоружања и муниције Украјини, у рату против Русије. То би требало да обухвата читав пакет, у коме су материјал, обавештавање и обука, што се тренутно, стихијски, и ради. Од Виљнуса па надаље то би требало да добије неку одређенију форму.
Чланице ЕУ су Украјини до сада, од почетка сукоба, доставиле око 14 милијарди евра војне помоћи, а САД двоструко више, и та тенденција наоружавања у рату коме се не назире крај ће се очигледно наставити.
Осим порука упућених Русији кроз подршку Украјини додатним наоружавањем, самитом у Виљнусу још није пређена велика црвена линија, уз мноштво малих већ прекорачених, у страху од новог светског сукоба.
Уз украјинско питање и изненадно одлеђивање пријема [ведске, као трећа главна тема у Виљнусу били су војни буџети земаља чланица. Пројектовани циљ од минимум 2 одсто БДП за одбрану до сада је испунило 11 од 31 земље чланице.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)