БУНДЕСВЕР КИЧМА БЕЗБЕДНОСТИ ЕВРОПЕ: У новим Смерницама немачке одбране не помињу се савезници САД, Француска и Велика Британија

ИЗЈАВА немачког министра одбране Бориса Писторијуса да Бундесвер у будућности треба поново да буде способан за рат, одјекнула је и шире од Европе, за коју је влада канцелара Олафа Шолца, недавно оценила да можда неће бити поштеђена оружаних дејстава. Немачка, сматра Берлин, треба да испуни војну одговорност као најмногољуднија и економски најјача земља Европе.

Фото АП

У новим смерницама одбрамбене политике израз да ратна способност треба да постане максима новог схватања Бундесвера, помиње се чак шест пута. Смернице су, иначе, обавезујућа основа немачке одбрамбене политике и ревидирају се сваких десет до 15 година. Последњи пут је то било 2011, када је министар одбране био Томас де Мезијер из редова демохришћана. У новим смерницама не помињу се традиционални савезници САД, Француска и Велика Британија.

Руска Федерација описана је у документу као "највећа трајна претња миру и безбедности у евроатлантском простору". Генерални инспектор Бундесвера Карстен Бројер каже, имајући у виду Русију, да ће Немачка и њени партнери у НАТО, морати поново да се носе са војном претњом равноправног противника. И Шолц полази од тога да би рат у Украјини могао да траје веома дуго. На конференцији Бундесвера, оценио је "да је мировни поредак у опасности" и признао да је Немачка дуго премало улагала у одбрану.

Писторијус, као и Шолц, жели да Бундесвер буде "кичма европске безбедности" и постане "дугорочни и поуздани камен темељац конвенционалне одбране у Европи". Самом Бундесверу донекле је додељена улога "партнера за подршку". То значи да би требало да постане војни узор и нација-помагач мањим чланицама НАТО, кад је, рецимо, реч о планираној заједничкој противваздушној одбрани "Европски небески штит" који је пре годину дана покренула Немачка.

Поред Немачке, потписнице су, пре годину дана, биле Велика Британија, Словачка, Норвешка, Естонија, Летонија, Мађарска, Бугарска, Белгија, Чешка, Финска, Литванија, Холандија, Румунија и Словенија. У међувремену, прикључиле су се Данска, Шведска, Аустрија и Швајцарска.

Код таквих пројеката ради се и о заједничкој набавци система наоружања. На конференцији Бундесвера канцелар је позвао друге нације да се придруже. Шолц нема проблем да разговара са индустријом и пита шта она може да уради, будући да је због рата у Украјини потребна дугорочна промена одбрамбене политике. То захтева дугорочне набавке од индустрије оружја која може да се радује "пуним књигама поруџбина".

Шолц обећава да ће Бундесверу бити трајно загарантовано два одсто бруто друштвеног производа, све до тридесетих година овог века. Дојче веле напомиње да у овом плану постоји проблем, а то је чињеница да актуелни канцелар нема политички легитимитет за дугорочне одлуке. Што се војске тиче, њој је неопходна промена менталитета да би била способна за рат, веле званичници.

Убрзана набавка оружја

ОЧЕКУЈЕ се да ће до краја године кроз Бундестаг проћи 50 пројеката набавки оружја. Тада би две трећине специјалног фонда Бундесвера од 100 милијарди евра вероватно биле уговорно везане. Новац, обезбеђен кредитом, могао би у потпуности да буде потрошен најкасније до 2027/2028. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације