КУРЦШЛУС У НЕМАЧКОЈ ЗБОГ БУЏЕТА : Уставни суд блокирао преливање пара из фонда за вирус корона у други, за екологију

НАЈЈАЧА европска економија ће, по свој прилици, у Нову годину ући без усвојеног државног буџета. Немачка влада канцелара Олафа Шолца, одложила је, на неодређено време, расправу о федералној каси у Бундестагу. Курцшлус је настао око "рупе" од 60 милијарди евра у државним финансијама које је, како многи тврде непромишљено, Берлин пласирао у такозвани зелени фонд, односно, новац за планиране трансформације у екологији, али је Уставни суд Немачке, забранио такву прерасподелу новца.

Фото АП

Та пресуда подигла је праву буру у Шолцовој "семафор коалицији", коју чине његове социјалдемократе, либерали и Зелени. Влада је, по хитном поступку, одлучила да замрзне све нове издатке, пре свега оне повезане са обновљивом енергијом, док не одлучи како ће се вадити из ове ситуације. Могуће је да ће настојати да ескивира нарочити финансијски механизам под именом "кочница дуга", или ће мањак у државној каси попунити кресањем потрошње у другим областима. Најгоре, и свакако најнепопуларније, решење било би повећање пореза, на шта су Немци нарочито осетљиви. Зелени и социјалдемократе желе веће порезе за богате, али то одбијају либерали, који држе касу, јер су везани за крупни капитал и противе се задуживању.

Немачка од 2009. године има такозвану кочницу дуга, која забрањује да буџетски дефицит буде већи од 0,35 одсто БДП. То драстично ограничава могућност Берлина да позајмљује новац, што је влада покушала да заобиђе кроз успостављање ванбуџетских фондова. Кочница дуга може да се суспендује у ванредним околностима, што је урађено током пандемије вируса корона 2020. и енергетске кризе 2022, а велике су шансе да тако буде и ове године.

Немачки ванбуџетски фондови тренутно премашују цео државни годишњи буџет и износе око 869 милијарди евра! Они покривају климатске фондове, енергетске субвенције и новац за војну модернизацију. Поновно прекорачење тих правила било би немали ударац за репутацију Немачке као фискално одговорне државе која је, пре десетак година, током кризе у еврозони, критиковала земље на југу Европе због неодговорног трошења.

Влада је већ увела замрзавање већине нових издатака и блокирала потрошњу из Фонда за економску стабилизацију од 200 милијарди евра за ову годину. Скоро свака ставка потрошње, која још није формално одобрена, под великим је знаком питања, тако и помоћ Украјини.

Аналитичари истичу да је одлука Уставног суда огроман ударац на планове власти у Берлину, нарочито табор Зелених, који је био и главни лобиста спорног плана преливања пара из фонда за пандемију у фонд за екологију. Сада су под знаком питања пројекти транзиције на одрживе изворе енергије, које је влада промовисала као решење економске кризе настале обуставом увоза енергената из Русије. Зелена транзиција ће очито потрајати, а енергенти који Немци добављају из других извора далеко су скупљи од руских.

Превирања унутар владе и економска нестабилност довели су до пада популарности владајуће коалиције. Док су три партије на власти на последњим изборима 2021. године освојиле око 52 одсто гласова, истраживања им сада дају тек 36 процената подршке.

Следи рецесија?

ПОДАЦИ Светске банке у 2022. години показују да је Немачка забележила раст од само 1,8 процената, што је други најлошији резултат међу чланицама Г7, после Јапана. Процене ММФ за текућу годину, још су песимистичније, Берлину се превиђа рецесија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације