ПУТИН СПРЕМА НОВИ РАТ? Све зависи од једног догађаја, позната и следећа мета руског председника

Марко Колашинац
Марко Колашинац

08. 01. 2024. у 09:52

НАПАД Русије на Украјину показаo је колико брзо могу да избију сукоби у Европи.

ПУТИН СПРЕМА НОВИ РАТ? Све зависи од једног догађаја, позната и следећа мета руског председника

Фото: Профимедиа/Илустрација

Сада је и остатак Старог континента, исцрпљеног ратом у Украјини, у страху од руског напада. НАТО јача свој источни бок, а мале земље које су некад биле у СССР-у се питају да ли би Америка и савезници заиста изложили своје трупе ризику уколико Владимир Путин одлучи да ескалира рат.

Читава Европа почела је да се комеша након што су обавештајни извори изнели забринутост да би Русија могла да покрене напад на земље ЕУ у зиму 2024-2025, што би практично значило избијање трећег светског рата. Према "Билду", ова потенцијална агресија зависи од исхода америчких председничких избора 2024, посебно ако се Сједињене Државе затекну "без лидера" након њих.

Председничка транзиција у САД

Обавештајни извори указују на то да би Русија могла да искористи прилику током тромесечног транзиционог периода у САД, од избора у новембру 2024. до инаугурације председника у јануару 2025.

- Ризик се повећава ако актуелни председник Џо Бајден не обезбеди реизбор, а бивши председник Доналд Трамп, познат по критикама количине помоћи Кијеву, поново уђе у Белу кућу - пише Мсн.цом.

Фото: Танјуг/АП

Чешки председник Петр Павел је раније овог месеца рекао да Путин чека америчке изборе 2024, надајући се да ће, без мешања било које европске државе, преговарати о будућности руско-украјинског рата са Трампом. Његова бивша колегиница из Литваније Далија Грибаускајте недавно је рекла да је могућност повратка Трампа, који је већ најавио да се неће обавезати на подршку Украјини, забрињавајућа.

- НАТО би могао да буде ослабљен исходом ових избора. Имамо руководство на Истоку које је спремно да се бори, да ратује, да мења свет. Али немамо такво вођство на Западу - рекла је она.

Потенцијални напад на Европу током транзиције

Украјински председник Володомир Зеленски је такође изразио забринутост око тога како би амерички избори 2024. могли значајно да утичу на ток руског рата у Украјини. Он је прошле недеље упозорио да би повратак Трампа могао да има "велики утицај" на рат у Украјини.

- Ако политика следећег председника, ко год да је, буде другачија према Украјини, хладнија или штедљивија, онда мислим да ће ови сигнали имати снажан утицај на ток рата - рекао је он.

Застој америчке и европске помоћи наводи украјинске савезнике да размишљају о нечему што су одбијали и да помисле у раним данима руске инвазије - да би Русија могла да победи. Са више од 110 милијарди долара помоћи која није примљена због политичких спорова у Вашингтону и Бриселу, све је упитније колико дуго ће Кијев моћи да задржава руске снаге и брани своје градове, електране и луке од ракетних напада.

Зеленски је оценио да је Трамп "другачија личност" од Бајдена и да ће због тога имати "другачију политику". Ипак, нада се да ће се задржати главне линије америчке политике према Кијеву.

- Уверен сам да нас САД неће издати - рекао је он.

Упозорења

Немачки тинк-танк ДГАП објавио је упозорење западним нацијама о могућем директном нападу Русије против НАТО за шест до 10 година. У међувремену је пољска национална безбедоносна агенција проценила да ће то бити брже и да би Русија могла да нападне НАТО за мање од 36 месеци.

Шеф пољског Бироа за националну безбедност Јацек Севера рекао је раније овог месеца да ће земље источног крила НАТО за три године ући у директну војну конфронтацију са Русијом, одбацујући процену Немачког савета за спољне послове да би Русија могла да изврши инвазију на чланицу алијансе за шест година.

- Ако желимо да избегнемо рат, земље НАТО-а на источном крилу треба да усвоје краћи, трогодишњи временски период да се припреме за конфронтацију - рекао је он.

Пољски званичници спекулишу да би Русија могла да има на мети НАТО чланице у Источној Европи, укључујући Пољску, Естонију, Румунију и Литванију.

Аларм на Балтику

У балтичким државама званичници већ поручују јавности да буде спремна за следећи рат јер, кажу, Путинове снаге неће бити уништене у Украјини. Упркос Бајденовим јавним уверавањима, бивше чланице СССР-а питају се да ли би САД и други савезници заиста изложили своје трупе ризику да их бране.

Након анексије Крима 2014. балтичке државе повећале су издатке за одбрану, а све чешће упозоравају на опасност од Русије. Литванија се плаши да ће се наћи прва на мети Русије ако Украјина изгуби.

Земља стиснута између руског сателита Белорусије и руске енклаве Калињинграда спрема се за ескалацију рата у Украјини и покушај Путина да пређе њихову границу. Велики број Литванаца се сада враћа из Ирске, где су до сада радили, иду у војску, патролирају дуж коридора Сувалки, а на десетине њихових добровољаца је већ отишло ​​на украјинска ратишта.

Немачка трајно распоређује трупе у Литванији

У међувремену је Немачка најавила трајно распоређивање трупа у Литванији, у страху од руске инвазије, управо близу коридора Сувалки, уске тачке која повезује Калињинград и Белорусију, за коју западни војни планери упозоравају да би вероватно била једна од првих мета Русије уколико ова ескалира рат у Украјини у сукоб са НАТО-ом.

- Спремни смо да бранимо територију НАТО-а - рекао је прошле недеље министар одбране Борис Писторијус.

Foto: Shutterstock/canadastock

Главни део немачке војне јединице која ће бити распоређена у Литванији почеће да пристиже 2025, а пуну борбену готовост ће достићи до 2027. Немачка такође жели да унапреди одбрамбену сарадњу са Пољском.

- Морамо да смислимо како да се најбоље поставимо на источном боку на основу одбрамбених планова НАТО-а - рекао је Писторијус.

Почетком прошле године је канцелар Олаф Шолц најавио "прекретницу", а у мају 2022. постигнут је споразум о 100 милијарди евра за модернизацију војске. "Дојче веле" пише да Немачка разматра поново увођење обавезне војне службе, суочена са недостатком борбених авиона, фрегата, али и војника. Према наводима Бундесвера, Немачка је крајем октобра 2023. на располагању имала 181.383 војника, а у време Хладног рата скоро пола милиона.

Француска јача одговор

У склопу јачања војног одговора на истоку, Француска ротира своје трупе кроз Естонију од 2017. као део појачане присутности НАТО-а, а председник Емануел Макрон додатно је појачао мисију ЛYНX, која сада има 300 војника, у сарадњи са америчким и британским трупама.

Ова заједничка тактичка сарадња има за циљ не само обуку Естонске одбрамбене лиге (ЕДЛ) већ и прилагођавање француских војних снага на ратовање високог интензитета у савезничком окружењу.

Војна сарадња Француске и Естоније, којa сеже до 2011, рефлектује ширу промену у француској одбрамбеној политици. Француска војска се повлачи из постколонијалних афричких земаља и јача присутност у источноевропским регионима. Почетком 2023. је успоставила копнену команду за Европу, а повећана војна опрема послата је у Естонију ради осигурања дугорочне стабилности.

- Русија се не плаши НАТО-a - упозорио је раније овог месеца начелник естонске војске Мартин Херем и оценио да би руска војска могла да буде спремна да нападне НАТО у року од годину дана након завршетка рата у Украјини.

Молдавија као следећа мета

Начелник Генералштаба белгијске војске Мишел Хофман упозорио је прошле недеље да би, након Украјине, следеће мете Русије могле да буду балтичке земље и Молдавија.

- Европа мора хитно да се припреми и јасно стави до знања да може да се брани и да ће узвратити напад ако буде потребно - рекао је он, пренео је "Политико".

Фото: Профимедиа/Илустрација

Амерички и молдавски званичници тврде да Русија иза кулиса води велику операцију вршења утицаја како би дестабилизовала актуелну владу у Кишињеву са очигледним циљем инсталирања оне марионетске, наклоњене Москви. Председница Молдавије Маја Санду је у фебруару ове године оптужила Москву за покушај рушења власти у тој земљи. Планови Русије о државном удару у Молдавији, како је рекла, укључују протесте и ангажовање учесника на војној обуци, као и грађана Руске Федерације, Белорусије, Србије и Црне Горе, да нападну зграде владе и сруше владу.

У марту је Мајкл Карпентер, стални представник САД у ОЕБС-у, рекао да је коначни циљ "подривање прозападне владе председнице Санду и враћање земље, која је прогласила независност од СССР-а 1991, назад у руско окриље".

Нешто раније тог месеца је молдавска полиција рекла да је ухапсила чланове групе "под контролом Москве", којој је циљ дестабилизација те малене државе бившег СССР-а.

Финска јача војне везе са САД

Финска, која је ове године приступила НАТО-у, што је наишло на упозорења Москве, појачала је своју одбрану и настоји да ојача безбедносне везе са САД. Путин је претходно најавио да Русија планира да распореди још трупа дуж границе са Финском, најдуже између Русије и једне чланице НАТО.

- До сада није било проблема. Сада ће их бити - упозорио је он.

Финска је такође изразила забринутост због оркестриране кризе "вештачке миграције" на финско-руској граници, сугеришући да Русија примењује такву тактику као део шире стратегије за дестабилизацију западних земаља.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице

ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"

АВИОН Азербејџан ерлајнс-а, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.

26. 12. 2024. у 07:44

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (1)

КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР: Француска тенисерка без длаке на језику