СУТРА ЈЕ СУДБОНОСНИ ДАН ЗА ТАЈВАН: Да ли ће резултати избора утицати на односе са Кином?
ПРЕДСЕДНИЧКИ и парламентарни избори на Тајвану одржаће се у суботу, 13. јануара, а аналитичари предвиђају да ће бити пресудни за будућност овог самоуправног острва и његове односе са Кином.
Истовремено, они ће у великој мери утицати и на стабилност азијско-пацифичког региона у тренутку када јача ривалство Пекинга и Вашингтона.
Кина третира Тајван као своју територију и ове изборе доживљава као опредељивање између рата и мира упозоравајући да би сваки покушај проглашења његове независности "значило рат".
С друге стране, тајвански званичници не прихватају суверенитет Кине, док САД воде политику "стратешке амбивалентности".
Вашингтон подупире безбедност Тајвана слањем војне опреме, али се од 1979. придржава политике "једне Кине", тако да је званични Пекинг односно Народна Република Кина једини субјект у међународном систему.
У трци три странке
На последњих пет избора откако је успостављен демократски систем 1996, бирачи су се опредељивали између кандидата две кључне странке- Демократске прогресивне партија (ДПП), која је на власти у последњих осам година, и Куомитанга (КМТ), владајуће партије током ауторитарног периода која је на крају омогућила транзицију ка демократији.
Реч је о странци чији су припадници са лидером Чанг Кај Шеком избегли 1949. из Кине на Тајван (бивша Формоза) након пораза у грађанском рату са Комунистичком партијом Мао Це Тунга.
Укратко, Куомитанг се залаже за ангажовање са Кином, барем економски, док ДПП наглашава растућу претњу из Кине по Тајван.
Новина на овим изборима је и трећи кандидат из Тајванске народне странке (ТПП) која тврди да заузима средину између два традиционална табора, посебно популарна међу младим бирачима, којима су битне и друге теме, пре свега економске.
Због тога су ово међу најнезизвеснијим изборима, са малом разликом међу кандидатима према анкетама.
Све партије настоје да увере бираче да је њихова политика према Кини исправна. ДПП тврди да неће тежити независности као што их оптужује КМТ, већ ће наставити досадашњу уравнотежену политику председнице Цаи Инг-вен.
КМТ истиче да може искористити предности односа с Кином док и даље штити интересе Тајвана.
Аналитичар Института Брукингс, Ричард Буш сматра да медијска карактеризација Куомитанга као прокинеске опције, а Демократске прогресивне партије као поборника независности Тајвана, погрешно представља сложенију стварност.
Актуелни потпредседник води у анкетама
Лај Чинг-те (64), познат као Вилијам Лај, председнички је кандидат владајуће Демократске прогресивне партије.
Отац му је био рудар и умро је када је Лај имао само три месеца. Њега и петоро браће и сестара подигла је мајка.
Овај некадашњи доктор, који је студирао и на Харварду, био је на скоро свим кључним политичким функцијама на Тајвану: посланик дуже од деценије, популарни градоначелник града Тајнана на југу земље и тајвански премијер.
Сада је потпредседник Тајвана. Он је најпривлачнији присталицама независности, али је у прошлости био популаран и међу бирачима центра.
Потпредседник Тајвана и председнички кандидат Лај Чинг-те, у средини, држи говор током предизборне кампање, 6. јануара 2024. Ако победи, Кина ће сигурно наставити да прети и изолује Тајван, оцењује "Икономист".
Доживљаван у Пекингу са дубоким неповерењем, себе је описао као "прагматичног поборника независности Тајвана".
Он је обећао да ће се држати пажљиво скројене крилатице садашње председнице Цаи: пошто је Тајван већ независан, па му не требају даље декларације, односно изјаве о томе.
Ипак, ако победи, Кина ће сигурно наставити да прети и изолује Тајван.
Односи са Кином
Гласачи ће сутра гласањем одлучити да ли желе наставак политике коју води актуелна председница Цаи Инг-вен, а која је усмерена на независност.
Она је изабрана 2016. и по уставу не може да се кандидује за трећи мандат. Иако је умерена политичарка залажући се за статус кво, односно аутономни статус острва, разљутила је Пекинг одбијањем да отворено изјави да је Тајван део Кине.
Током њеног мандата Кина је прекинула формалну комуникацију са Тајваном и појачала војни притисак.
Пекинг жели да на овим изборима победи Куомитанг иако се и он противи кинеској анексији. Пекинг настоји да делује и субверзивним средствима на бирачко тело на Тајвану, пише Гардијан.
Он има дугу историју сајбер рата према Тајвану.
Последњих десет година ово острво је било на удару највећих дезинформација, показују истраживања неколико посматрачких група.
Док је кинеска војска годинама изводила провокативне акције нарушавајући ваздушни простор Тајвана, чини се да су те активности уочи ових избора утихнуле.
Аналитичари спекулишу да Пекинг увиђа да његова све отворенија агресија потенцијално контрапродуктивна по његове интересе на овим изборима.
БОНУС ВИДЕО: ВОЈНЕ ВЕЖБЕ НА ТАЈВАНУ - Тајпеј симулира кинески напад на аеродром Таојуан
Препоручујемо
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)