ИЗРАЕЛ ПРОТИВ ДРЖАВЕ ПАЛЕСТИНЕ: Израелски премијер одбио предлог САД о стварању палестинске управе после рата у Гази

КРАЈ сукоба у Појасу Газе није на видику, али отворио се, својеврсни, нови "фронт", између Израела и САД, његовог главног савезника. САД, наиме, инситирају да је само стварање палестинске државе решење сукоба који је уздрмао планету и однео више од 25.000 живота на обе стране. Али, изралески премијер Бењамин Нетанијаху одлучно одбија предлог Беле куће о стварању две државе. Нетанијаху, који се и раније противио да Палестинци формално добију државу, поручио је америчкој администрацији да ће наставити са операцијама у палестиској енклави до, како је истакао, потпуне победе - уништења Хамаса и повратка преосталих талаца.

Танјуг

Нетанијаху тврди да ће сукоб трајати још много месеци, поручујући да Израел мора да има безбедносну контролу над свим земљиштем западно од реке Јордан. А то би укључивало територију било које будуће палестинске државе.

- Ово је неопходан услов и коси се са идејом палестинског суверенитета. Ову истину говорим нашим америчким пријатељима, а такође сам зауставио покушај да нам се наметне реалност која би штетила безбедности Израела. Овај сукоб није о одсуству палестинске државе, већ о постојању јеврејске државе - истакао је он на конференцији за медије.

Нетанијаху је поручио и да израелски политичари који траже да он одступи са функције, у суштини, траже стварање палестинске државе.

- Они који говоре о дану после Нетанијахуа заправо говоре о успостављању палестинске државе. Израелски премијер мора да буде способан да каже не нашим пријатељима - рекао је он, пренео је Си-Ен-Ен.

Портпарол Стејт департмента Метју Милер истакао је да Израел тренутно има прилику да реши кризу, јер су земље у региону спремне да тој земљи дају безбедносне гаранције. И саветник Беле куће за националну безбедност Џон Кирби поручио је да је став САД изузетно јасан када је реч о томе како желе да Газа изгледа након рата.

- Желимо владавину у Гази која представља тежње палестинског народа, да они имају глас и глас у томе како то изгледа и да нема поновне окупације Газе - рекао је он, додавши да САД и Израел "очигледно ствари виде другачије".

Амерички званичници поручили су да неће дозволити да их Нетанијахуово одбацивање предлога о стварању палестинске државе спречи да на томе инсистирају и даље са својим израелским колегама.

Решење о стварању две државе није "од јуче", а на њега позивају и шефови бројних држава, међу којима и Кина и Русија. Но, историјат сукоба између Израела и Палестине важи за један од најдужих У свету.

Британија је 1917. донела Балфурову декларацију, која је обећала стварање "јеврејске домовине у Палестини". Та декларација је проузроковала прве напетости у региону после таласа имиграције Јевреја. После Првог светског рата Британија је од Османског царства преузела контролу над Палестином, подручје претежно насељено Арапима и Јеврејима, у мањини, који су ту област сматрали својом домовином.

Између двадесетих и четрдесетих година 20. века на Блиски исток долазило је све више Јевреја, нарочито после Холокауста. После 1945, тензије између мандатних власти и јеврејски јишува наставиле су да расту. Британска влада је 1947. напустила Мандат над Палестином, најављујући да не може да пронађе прихватљиво решење и за Арапе и за Јевреје.

Уједињене нације, створене непосредне пре, усвојиле су 29. новембра 1947. план за поделу Палестине. План је предвиђао престанак британског мандата над Палестином и препоручивао стварање две државе на њеној територији - арапске и јеврејске. Тај план подржале су и САД и Совјетски савез, а подрзумевао је да се 55 одсто палестинске државе додели Јеврејима, иако су они тада и даље били у мањини. Јерусалим и Витлејем, према одлуци УН, требало је да постану територија под међународном контролом како би се спречио сукоб. Јеврејске вође су прихватиле одлуку УН, док се арапска страна успротивила.

Но, план није спроведен, а после одласка Британца рат је букнуо и трајао до 1949. године. Око 750.000 Палестинаца морало је да напусти огњишта. Јевреји су прогласили стварање државе Израел. После тог рата подручје Мандатне Палестине подељено је тако што је Израел успостављен на већем делу територије, док су Египат и Јордан контролирали Појас Газе, односно Западну обалу.

Јерусалим је подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку. Борбе нису утихнуле ни у годинама после тога, док обе стране до данас нису успеле да постигну ниједан мировни споразум.

Наредни рат избио је 1967. године када је Израел окупирао Појас Газе, Западну обалу, Голанску висораван и Синајско полуострво. Те територије до данас су остале под окупацијом, осим Синаја, који је мировним споразумом 1979. враћен Египту. Јордан је 1950. анектирао Западну обалу и држао је до 1967. под својом контролом. Године 1988. одрекао се територијалних претензија над њом у корист Палестинцима и потписао 1994. мировни споразум са Израелом.

Од 2006. палестинска страна подељена је између Фатаха, који доминира Палестинском самоуправом на Западној обали, и Хамаса, који је преузео контролу над Појасом Газе. Нова рунда мировних преговора почела је 2013, али су 2014. преговори прекинути. Од 2006. године Хамас и Израел водили су пет ратова, од којих је последњи започео прошле године.

Напредак у решењу путем преговора између израелске владе и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) постигнут је споразумима из Осла 1993-1995. Кључна размимоилажења укључују статус Јерусалима, за који Израел тврди да је њихов главни град, док Палестинци сматрају источни део престоницом будуће палестинске државе, затим израелска насеља, границе, сигурност, право на воду, слободу кретања Палестинаца и њихово право на повратак. Већина мировних напора усмерена је на решење о постојању две државе, које подразумева успостављање независне палестинске државе.

Блинкен: Следе тешке одлуке

АМЕРИЧКИ државни секретар Ентони Блинкен који је недавно био у посети Блиском истоку, поручио је Нетанијахуу да му је сваки партнер којег је срео на свом путовању рекао да је "спреман да подржи трајно решење које завршава дуготрајни циклус насиља и обезбеђује безбедност Израела". Рекао је и да су вољни да помогну у реконструкцији и преласку на палестинску управу у Гази. "Али, нагласили су да то може доћи само кроз регионални приступ који укључује пут до палестинске државе. Ако Израел жели да његови арапски суседи донесу тешке одлуке неопходне да би се обезбедила трајна безбедност, израелски лидери ће морати сами да донесу тешке одлуке", рекао је он.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације