САМО СРПСКЕ МЕЂЕ НИСУ БИЛЕ СВЕТЕ: Како је Бадентерова комисија утврђивала границе после распада СФРЈ

Робер Бадентер, чувени француски политичар и некадашњи министар правосуђа ове земље, који је преминуо у 95. години, код нас ће зазвек остати као човек који је председавао комисији названој по њему, а која је дала мишљења о важним правним питањима проистеклим после распада Југославије.

Foto: Profimedia

- Бивше републичке границе постају границе заштићене међународним правом – једна је од одлука арбитражне комисије, на чијем челу је био Бадентер, коју је саставио савет министара некадашње Европске економске заједнице.

То је практично значило да међе бивших југословенских република могу да се сматрају границама будућих држава. Комисија је основана 27. августа 1991. године да би осигурала правне савете за Мировну конференцију о Југославији, коју је организовао британски лорд Питер Карингтон. Причало се да је тадашњи француски шеф државе Франсоа Митеран уверавао председника Србије Слободана Милошевића да је Бадентер његов пријатељ, што је требало да значи да неће бити против српске стране.

Донете су, међутим, одлуке за које се сматра да нису ишле на руку Србима, имајући у виду да је српски народ вековима живео у великом броју у другим бившим југословенским републикама чије су границе цртане одока на заседањима Авноја, и тако остао подељен, што је касније довело и до ратова, борбе за опстанак, пресељавања и протеривања.

На једно од питања, које је разматрала петочлана комисија, у чијем саставу су били председници уставних судова Француске, Немачке, Шпаније, Италије и Белгије, којима је председавао Бадентер, да ли Југославија наставља да постоји ако се неке републике одвоје, или су сви новонастали државни субјекти равноправни правни наследници, комисија је одговорила да се СФРЈ налази у процесу распадања. Том одлуком Југославија је практично "сахрањена".

За српско становништво у Хрватској и БиХ, на питање да ли, као један од конститутивних народа Југославије, имају право на самоопредјелјенје, одговорили су да им припадају права везана за мањине и етничке групе, а да треба да им се омогући и право да бирају држављанство.

Такође су закључили да границе између Хрватске, Србије и БиХ, и евентуалних других суседних држава, не могу да се мењају, осим уз слободно постигнут договор и да ако није другачије договорено, бивше границе постају границе заштићене међународним правом.

Занимљиво је да је Бадентерова комисија прво дала негативан став о хрватској незавиности, јер њихов устав није обухватио заштиту српске мањине, али је Туђман писмено послао уверавања Бадентеру да ће то учинити, после чега је ЕЗ признала Хрватску. Комисија је дала позитивно мишљење и за отцепљење Словеније и Македоније. Што се БиХ тиче, нису били на становишту да може тада да тражи независност, јер нису били одржали референдум.

Читаво питање наслеђа и сукецсије у бившој Југославији касније је практично решавано на основу одлука Бадентерове комисије.

С друге стране, ако је републичке границе признало као државне, ово арбитражно тело се ту зауставило, тако да нигде није постојао правни основ за даља цепања на мање јединице, што сада покушавају да чине власти у Приштини. Јер, Косово није било република, већ само покрајина. 

УКИНУО СМРТНУ КАЗНУ

Бадентер је у Француској познат и по томе што је 1981. године у име владе од скупштине затражио и оставарио укидање смртне казне у овој земљи. У домовини је био веома цењен као правник и политичар, а француски председник Емануел Макрон је најавио и национални испраћај Бадентера.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације