БЕРЛИН НА ЗАЧЕЉУ? Потврђене слутње - Немачка економија највећи "болесник Европе"

Ивана Станојевић
Ивана Станојевић

26. 02. 2024. у 07:30

ЦРНЕ слутње да је немачка економија највећи "болесник Европе", добиле су и своју писану потврду у најновијем извештају савезне владе у Берлину.

БЕРЛИН НА ЗАЧЕЉУ? Потврђене  слутње - Немачка економија највећи болесник Европе

Фото: АП/илустрација

Подаци који сведоче о стању привреде, испод су свих песимистичких очекивања. Одавно већ није новост да, готово до јуче најјачој привреди Старог континента, иде лоше. И Зигфрид Русвурм, председник Удружења немачке индустрије, изразио је, почетком године, недвосмислену сумњу у релативно скорији опоравак, јер "наша привреда, све више заостаје за већином других великих индустријализованих земаља".

Довољно говори и прогноза раста из пера коалиционе владе канцелара Олафа Шолца која је првобитно износила 1,3 одсто, а потом коригована на 0,2 процента. "Прилично смо изненађени", прокоментарисао је Алмут Балер са Института за економска истраживања у Есену. Председник Немачког института за економска истраживања (ДИВ) Марсел Фрачер, упозорава да се "краткорочно ништа неће променити у чињеници да ће трошкови енергије у Немачкој остати знатно виши него у другим економијама које нису биле толико зависне од руског гаса и нафте".

Foto: Tanjug

Оптимистички ветрови према писању немачких медија, дувају једино од инфлационе стопе која се, како оцењује министар финансија Кристијан Линднер, "да обуздати". Лане је њен проценат варирао у оквиру просека од 5,9 одсто. Шолцова "Семафор коалиција", нада се ове године цифри од 2,8 одсто, стоји у њеном годишњем економском извештају.

Истовремено, влада спрема нову финансијску инјекцију Украјини која премашује десет милијарди евра. Кад се има у виду економско "трокирање" и чињеница коју је објавио магазин "Шпигл" да је укупна помоћ Кијеву, од почетка рата, изнад 200 милијарди евра, не чуди бунт немачких грађана који их у огромном броју изводи на улице. Уз то "пада" нови низак ударац за Шолца који (не)успешно глуми спокојство и оптимизам: либерали размишљају о изласку из владе, огорчени непослушношћу својих коалиционих партнера кад се разматрају законски пројекти из њихове кухиње.

Несугласице у власти у Берлину умножавају се и додатно компликују нимало светлу ситуацију у којој се земља налази. Дојче веле пише да зелени министар економије Роберт Хабек и либерал на челу ресора финансија, Линднер, вуку свако на своју страну. "Један у клин, други у плочу", констатује овај медиј.

Фото Танјуг/АП

Роберт Хабек

Иако се обојица слажу да је конкурентност Немачке као пословне локације угрожена, Линднер тражи пореске олакшице за компаније, а Хабек жели посебан инвестициони фонд који би се финансирао новим задуживањем. Њихови досадашњи преговори не указују на могућност сусретања на пола пута.

Немачка пати и од структурних проблема, нагомилаваних током година. Међу њима, Хабек апострофира недостатак радника, што ће се у будућности још погоршати и додатно успорити привредни раст. "Требају нам сва знања и вештине, све руке и умови, сви таленти и способности", вели он и додаје да је неопходно више образовања, боље могућности за жене и ефикаснији подстицаји за старије људе да, добровољно, раде дуже. Али, треба и више увоза квалификованих радника, те њихова боља интеграција на тржиште рада.

Либерали на клацкалици

ГЕНЕРАЛНИ секретар либерала Бијан Ђир-Сараи оценио је за "Билд ам зонтаг" да би коалиција демохришћана и либерала највероватније могла да реши проблеме у земљи, па се запитао "Зашто не изаћи из владе коју делимо са социјалдемократама и Зеленима?" Одмах је и одговорио чињеницом да заједно немају већину, па би нови избори тренутно били посебно опасни за тим либерала.

Тамошњи медији оцењују да напуштање коалиције не би било добро ни по владу, али се не усуђују да коментаришу последице таквог потеза по немачке грађане, слуђене растом цена, нарочито енергената, и убрзаним падом стандарда, док се, истовремено, паре пореских обвезника редовно одашиљу украјинском лидеру Владимиру Зеленском.

И државни дефицит је за неколико милијарди већи од очекиваног, пошто је власт, да би ублажила кризу, лане потрошила знатно више новца, него што је добила. Федерални, државни, локални и социјални расходи, премашили су приходе за 87,4 милијарде евра, објавио је Федерални завод за статистику. Првобитна процена у јануару, показала је губитак од скоро 83 милијарди евра. Бруто домаћи производ, поново је остао испод горње границе у ЕУ од три процента.

За ново задуживање, "заслуга" припада савезној влади, која је пријавила финансијски дефицит од 79 милијарди евра. Већина стручњака очекује да ће ново задуживање наставити да пада због владиних мера штедње после пресуде Савезног уставног суда о зауздавању кочнице дуга.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији