БИО ЈЕ СИМБОЛ БРАТСКИХ ВЕЗА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ: У Москви сахрањен владика Антоније, епископ који је 22 године руководио подворјем СПЦ
ВЕЛИКИ број српских и руских верника данас се у Москви опростио од вољеног владике Антонија Пантелића (54), који је 22 године руководио подворјем Српске православне цркве у Храму Петра и Павла у центру Москве.
У Саборној цркви Христа Спаситеља јутрос су литургију и опело служили српски патријарх Порфирије и московски патријарх Кирил, што је набољи доказ колико је наш владика био цењен. У храм су дошли многи Срби и Руси који су знали епископа Антонија, који је после тешке болести умро 11. марта. Као представник председника Србије Александра Вучића присуствовао је министар рада и социјалне политике Никола Селаковић, а такође и српске дипломате са амбасадором Момчилом Бабићем на челу.
Епископ Антоније је сахрањен у порти Храма Петра и Павла, тамо где је више од две деценије дочекивао са осмехом на лицу вернике, и Србе и Русе. Зато су га сви звали "наш владика". Место сахране епископа Антонија има своју симболику, јер је он обновио рад подворја СПЦ у Москви. Патријарх Кирил је подсетио да је владика Антоније био први стални настојник српског подворја у Москви од када је оно обновљено и у току две деценије одговорног служења дао је велики допринос развоју руско-српских међуцрквених односа.
Руски патријарх Кирил казао је делегацији СПЦ да је владика Антоније много доброг направио и да су га заволели људи у Русији.
- Молићемо се да га Господ прими у своју небеску породицу - казао је патријарх Кирил.
Српски патријарх Порфирије је захвалио домаћинима што су нашег владику прихватили са љубављу као сина, "као вашег и нашег брата".
- Покојни епископ моравички Антоније је симбол веза и јединства две цркве и два братска народа - казао је поглавар СПЦ.
Делегација СПЦ, са патријархом Порфиријем на челу, примљена је на највишем нивоу и са максималним поштовањем. Са нашом делегацијом је све време био митрополит волоколамски Антоније, који је задужен за спољне послове у Руској православној цркви, као и саветник московског патријарха протојереј Николај Балашов. Њих двојица су добро знали нашег владику, јер су са њим одлично сарађивали и радо су долазили у наше подворје.
Заједно са нашим патријархом на аеродром "Внуково" стигао је у Москву епископ бачки Иринеј, затим горњокарловачки Герасим, епископ ваљевски Исихије и други. У Москву је допутовао на испраћај брата протојереј Милан Пантелић из Шабачке епархије.
Ових дана Срби који живе и раде у Москви много су причали о његовим великим заслугама, јер је владика окупио бројне вернике и наше људе, па је уз њихову помоћ обновио све црквене просторе. Захваљујући његовом ауторитету и доброти наши људи су радо помагали цркви, а он је то знао да поштује. Никада се није жалио, па су га због скромности, отворености и срдачности верници заволели. Имао је изванредан дар за комуникацију са људима разних професија, младима и старима.
Умео је да успостави контакт и стекне поверење и зато су му људи и веровали. У најлепшем смислу је био човек из народа који није заборавио свој родни крај и домовину из које је дошао у Русију.
Био је изузетно добро образован, фасцинирао је саговорнике знањем. Завршио је Московску духовну академију са одличним успехом 1995. Тамо је и магистрирао, а касније и докторирао у Словачкој. Од 2003. предавао је и руководио катедром литургије на Православном универзитету Светог Јована Богослова у Москви. Такође је предавао и у Московском богословско-филозофском институту. Објавио је много стручних текстова и један је од сталних аутора у "Православној енциклопедији". Учествовао је на бројним међународним научним конференцијама.
Последњих година је имао проблема са здрављем. Кад смо се надали да ће ипак пребродити све невоље, минулих дана је стигла тужна вест.
Са оценом руског патријарха Кирила да је наш епископ Антоније достојно представљао своју цркву у црквено-дипломатским активностима, као и у односима са људима, слажу се и Руси и Срби, али и свештеници из других земаља. Заиста је био и искрен пријатељ Руске цркве и целог народа. Уосталом, то се видело по томе колико је људи дошло на опроштај.
* * * * * * * * * *
Наша српска браћа
У ПЕТАК по подне у Московској патријаршији су разговарали поглавари Руске и Српске православне цркве. Поред српског патријарха Порфирија, на разговору са домаћинима био је и епископ бачки Иринеј, а са друге стране уз патријарха Кирила били су митрополит Антоније задужен за међународну сарадњу и саветник патријарха протојереј Николај Балашов.
Срдачно поздрављајући српског патријарха Порфирија, руски патријарх Кирил је рекао да су представници СПЦ увек били најпоузданија браћа.
- Ако смо имали успехе, у томе су увек учествовала наша браћа из Српске православне цркве - казао је патријарх Кирил.
Патријарх Порфирије се захвалио и казао да за хришћане нема смрти и постоји само живот који је дар од Бога, а вечни живот није на земљи, већ у царству Божјем.
Патријарх Кирил је рекао да се браћа и пријатељи показују у тешким временима и садашња ситуација у свету показује ко је са тобом пријатељ у радости, али и тузи. Због тога у Руској православној цркви веома цене односе наше две цркве.
- Знамо да Срби имају добар однос према Русији и он се не мења кроз историју. Владика Иринеј је живи сведок наших заједничких напора и он је на најбољи начин представљао Српску цркву на међународним скуповима - истакао је патријарх Кирил.
Препоручујемо
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ И ПОРФИРИЈЕ СЛУЖИЛИ ЛИТУРГИЈУ У МОСКВИ: У спомен на српског епископа
16. 03. 2024. у 12:32
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)