БАРДЕЛА "ЗАЛУДЕО" ФРАНЦУЗЕ: Странка Марин ле Пен туче све рекорде популарности у бици за Европски парламент

УМИВЕНА крајња десница, "обучена" у републиканско одело са пришивеним национално-патриотским амблемом, пронашла је у Француској добитну формулу како да у дубоку позадину потисне класичне политичке формације.

Жордан Бардела / Фото ЕПА

У надметању за Европски парламент, странка Национално окупљање, чија је шефица посланичке групе у домаћој скупштини Марин ле Пен, а која европску битку води под палицом шефа партије Жордана Барделе, туче све рекорде популарности. Имају око 30 одсто гласачке интенције, готово двоструко више од Макронових центриста који су добацили тек до коте 17 и којима за пола копља заостатка за вратом дишу социјалисти. Лако може да се догоди да странка шефа државе у фото-финишу склизне чак на треће место.

Одавно су прошла времена када се име некадашњег Националног фронта, који је 2018. године прекрштен у прихватљивије и мање борбено Национално окупљање, изговарало кришом, а његове присталице одбијале да признају да им дају глас. Стида и страха више нема, нити се сада у јавности стварају ситуације у којима би требало да их буде.

Трансформација странке је почела када је њено чело од свог оца Жан-Мари ле Пена преузела Марин ле Пен 2011. С отворено ксенофобних ставова, партија је заузела демократичнији курс, али са јасно истакнутом националном преференцом. Таман толико да постане примамљива за широке масе уморне од све теже економске ситуације, све већег броја миграната, све мање безбедности на сопственом тлу.

Аналитичари истичу да се можда управо са Барделом, без "терета" имена Ле Пен у "породичној" странци, завршава тај дуги процес нормализовања имиџа што, у крајњој инстанци, можда води и ка Јелисеју. Побеђивала је на европским изборима Марин ле Пен последња два пута, сада ће њена странка то урадити и трећи пут, али никада разлика није била оволика и никада се нису толико јасно етаблирали на лидерској позицији. Све то навело је чак Барделу и да саопшти да ће, уколико остваре тријумф какав им се предвиђа, затражити распуштање француске скупштине, јер ово на неки начин сматрају плебисцитом у својеврсној провери воље бирача на половини мандата, иако су избори европски.

Испоставило се да се много тога на шта су годинама упозоравали "фронтисти" заиста и догодило. То су схватили и класични десничари и владајући центристи, па су почели да им "краду" идеје. Безбедносна политика, однос према избеглицама, давање примата домаћој привреди - све се то најпре појавило у програмима Националног окупљања. А народ више воли оригинал од копије. Цело друштво је, заправо, отишло удесно, па је и оно што заговара Национално окупљање логиком ствари постало мање екстремно. Празнину која је настала на крајње десном полу искористила је странка Поновно освајање Ерика Земура, што је, опет, погодовало даљем поправљању имиџа формације из породице Ле Пенових, јер сада, ето, постоји и неко екстремнији од њих. Тако је, полако, дошло до "барделизације" у породицама, школама, предузећима.

Жордан Бардела има чак 43 одсто подршке међу популацијом између 18 и 24 године. Звезда је на друштвеним мрежама. Обожавају га и средњошколци. Први је на листи фаворита код радника, службеника, запослених у јавној администрацији. Прескочио је баријеру прихватљивости и код представника крупног капитала. Ако га заиста заволе богати, што је на путу да се догоди, Емануел Макрон би могао да буде у озбиљном проблему. Задобио је и пензионере. Чак му поверење даје и део емиграције, јер схватају да од превише радикализованих елемената у својим редовима и сами имају проблеме. Бардела је рано прошао све страначке структуре.

Регионални одборник био је са свега 20 година, потпредседник странке и европски посланик са 24, председник са 26. Обећава референдум о миграцији, далеко јефтиније гориво, укидање таксе за основне прехрамбене производе. Прекинуо је политички коректан дискурс у коме се деликвентима нису пребројавала крвна зрнца. Вешто барата свеговорећим бројкама које показују да велику већину противправних аката, нарочито када се ради о малолетној деликвенцији, чине дођоши.

Политички противници немају валидне аргументе да му противурече. Можда су му противници оличени у левици, центристима и умереној десници и највише надували једра, не схватајући реалне проблеме са којима се суочава друштво. Да су сами смогли снаге да се обрачунају са растућом деликвенцијом, нелојалном конкуренцијом, илегалном имиграцијом и несигурношћу, не би Национално окупљање било толико популарно. Овако, проблеме ће уместо њих, на свој начин, решавати Бардела.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације