БЕРЛИН БИН ЛАДЕНА ИМАО У ШАЦИ: Упркос томе, Немци нису успели да спрече 11. септембар 2001. године
ВЛАДА немачког канцелара Олафа Шолца, зазвонила је на аларм, пошто је у земљи поново примећена појачана активност на исламистичкој сцени. И мада су недавни напади једног огранка Исламске државе осујећени, а осумњичени терористи смештени иза браве, бура се не стишава, напротив.
Инфлуенсери радикалног ислама, за пласирање својих видео снимака мржње и насиља, све више користе друштвене мреже. Посебно забрињава чињеница да исламистичка пропаганда стиже директно до тинејџерских и дечијих соба.
- Нарочито је млађа генерација постала кључна мета екстремиста - упозорава Ларс Рикајм из Федералног бироа криминалистичке полиције. - Преглед садржаја у групама за ћаскање показује да симпатизери ИД, ових дана појачано шире фантазије о убиствима Јевреја. Неки од трагова воде до Авганистана где, већ годинама, јача огранак ИД "Исламска држава Хорасан Провинција" (ИСПК).
Немачке безбедносне власти, суочавају се са великим изазовима и зато је, први пут откако постоји, Савезни центар за борбу против тероризма (ГТАЗ) у Берлину, отворио врата телевизијској екипи. Овде се скупља велики део информација о међународном исламском тероризму, а и помно прати домаћа екстремистичка сцена. Новинари разговарају са стручњацима за тероризам, истражитељима и политичким лидерима, а све се то преноси преко малих екрана, да би упозорења о опасности стизала до најшире популације.
- Нема сумње да имамо велики проблем са исламистичким тероризмом - оцењује Херберт Реул, министар унутрашњих послова савезне покрајине Северне Рајне-Вестфалије, у којој је концентрисан велики део актуелне исламистичке сцене.
Упоредо са појачавањем безбедносних мера широм Немачке и увођењем нових метода за заштиту од екстремиста, у јавност је процурила, годинама добро чувана тајна, да су немачке обавештајне службе заказале што је допринело нападу на Америку, 11. септембра 2001. године.
По изворима таблоида "Билд", немачка Федерална обавештајна служба (БНД) лоцирала је, још у августу 1998, лидера Ал Каиде, Осаму бин Ладена, у Авганистану и о томе одмах директно информисала САД. Пошто је Бин Ладен стално био у покрету и непрекидно мењао пребивалишта, Немци су месецима прислушкивали његове људе од поверења.
Дана 19. и 20. августа 1998. године било им је познато у ком се кампу, у Авганистану, налази Бин Ладен. Тадашњи шеф немачке тајне службе Август Ханинг потврдио је за "Билд" да је БНД те информације пренео Вашингтону. САД су, потом, извеле циљане нападе на терористичке кампове Ал Каиде у Судану и Авганистану, при чему је крстарећа ракета била програмирана на координате које је дао БНД.
Бин Ладена је, међутим, неко обавестио о нападу, а Ханинг је за "Билд" потврдио да је дојава стигла "из суседне земље". Једна од могућих верзија је она коју нуди овај немачки лист, да је Америка морала да "упозори колеге из Пакистана, будући да је ракета пролазила кроз њихов ваздушни простор", те да је, напослетку, Пакистан упозорио вођу Ал-Каиде.
Због вишегодишње америчке помоћи муџахединима и њихове сарадње, не може се, међутим, у потпуности искључити и опција да дојава о нападу дошла неким директнијим путем. По изворима "Билда", вођа Ал Каиде за длаку побегао од напада, и то - на магарцу.
- Кад су га амерички пројектили погодили, Бин Ладен је био само неколико стотина метара изван кампа у ком смо га лоцирали - навео је Ханинг.
Овај бивши агент, на питање да ли су напади 11. септембра 2001. могли да буду спречени, отворено каже да би "без Бин Ладена, Ал Каида била значајно ослабљена и тешко би могла да изведе тако опсежне нападе".
Исте 1998. године, када је Бин Ладену дојављено за амерички напад, Збигњев Брежински, бивши саветник за националну безбедност у администрацији некадашњег америчког председника Џимија Картера, у интервјуу за "Новел обзерватер", открио да су САД почеле да помажу исламистичке побуњенике у Авганистану јула 1979. године, односно, шест месеци пре него што су совјетске снаге напале земљу да би подржале комунистичке власти у Кабулу.
У Берлину, сада, Шолцова "Семафор коалиција", страхује од тога да би поново могла да се поткраде нека обавештајна грешка или пропуст, чија би последица била катастрофална, овог пута по Немачку.
Својим савезницима муџахединима Америка је до 1987. године испоручила 630 милиона долара војне помоћи.
ЦИА обучава Авганистанце
РУСКА "Известија" је, јануара 1980, потврдила да је ЦИА "директно умешана у обуку авганских побуњеника у Пакистану", подсећа Раша тудеј. Кад је Роналд Реган преузео председничку дужност у јануару 1981. године, његовом особљу је речено да је подршка авганистанским герилцима "најзначајнија тајна операција коју спроводи ЦИА". Наредних пет година, САД су муџахединима добављале оружје и обавештајне податке, писао је "Њујорк тајмс", 1988.
Најактивнији део Исламске државе
ОГРАНАК Исламске државе "Исламска држава Хорасан Провинција" (ИСПК), нарочито забрињава немачке и обавештајне службе других европских земаља. Управо су, наиме, његови припадници недавно напали у Немачкој и, срећом, ухапшени. Скоро сви покушаји напада у Европи, од 2023. године приписани су овом огранку ИД, који се сматра најопаснијом исламистичком групом. ИСПК је, такође, преузео одговорност за велики терористички напад на концертну дворану "Крокус сити хол" у Москви, 22. марта ове године. Немци и остали европски народи пооштравају мере безбедности, али, расте страх од даљих напада, посебно на великим догађајима као што су фудбалске утакмице и концерти.
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнс-а, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)